Представници удружења малих хладњачара и произвођача малина "Наше воће Србије" и Министарства пољопривреде састају се данас како би разговарали о проблемима који се у том сектору гомилају од прошле године. Из тог удружења су најавили да ће предати конкретне предлоге решења садашње лоше ситуације у пословању и производњи малина у Србији.
Малинари објашњавају да је тренутна ситуација последица прошлогодишње сезоне када је то воће имало добру цену, али је после дошло до тешкоћа при пласману малине на светско тржиште због пада цена.
Осим тога, малина из лањске сезоне још није исплаћена. Сада поново има тешкоћа при њеном пласману на светско тржиште због ниских откупних цена на светском тржишту, пишу "Новости".
Како је недавно саопштила секција хладњачара Општег удружења привредника Ариља, продаја је смањена и не постоји могућност да се цео овогодишњи род пласира. Они указују да је проблем због изразито ниских откупних цена у Украјини, где је просечна испод 0,7 евра, и Пољској где је око један евро.
У овом удружењу кажу да је за хладњачаре то посебан ударац, јер су у претходној години забележени губици од више евра по килограму. С друге стране, како наводе, за произвођаче је тешка ситуација, откупна цена од 200 динара не доноси зараду, а у великом делу Србије била је још нижа и кретала се од 160 до 180 динара.
"И поред овако тешке ситуације, произвођачи и хладњачари су постигли договор да заједничким снагама, уважавајући тешкоће једних и других, покушамо да се изборимо са насталом ситуацијом", наводе из тог удружења.
Они истичу да им је у превазилажењу тако великог проблема потребна и помоћ Владе Србије. Министарка Јелена Танасковић је у јулу, након разговора са представницима малинара из западне Србије у Ивањици, рекла да откупну цену малине може да дефинише само тржиште и да би све друго било изнуђено.
Говорећи тада о цени малине, она је казала да је ово прва година када држава није почела да се бави малином у време бербе, већ много раније и истакла да је у новембру послат захтев Народној банци Србије која је одобрила мораторијум кредита за претходну годину за неисплаћену малину, како би хладњачари могли уместо да враћају кредите, да плате произвођачима оно што су остали дужни.
"Након тога је Влада Србије одобрила још две милијарде динара да мали и средњи хладњачари који нису исплатили малину из претходног рода могу да узму кредит у залогу да дају малину, чију смо вредност проценили на 300 динара, и да исплате примарне произвођаче директно из тог кредита банке", прецизирала је министарка.
На питање колика је могућност државе да утиче на хладњачаре, Танасковићева је тада рекла да држава прави амбијент тиме што контролише квалитет, уређује систем, прати шта улази у земљу и каквог је квалитета.