Стратези "Бенк оф Америка" недавно су објавили податке о тржишту обвезница САД који сежу све до оснивања нације. И то показује, кажу, да никада раније није било дужег периода губитака као претходне три године. Тешко је, наравно, знати колико су тачне бројке из тих раних постколонијалних година и колико често се обвезницама могло трговати током рата 1812. године, али постоји нешто узнемирујуће у најгорој статистици у последњих 236 година, пише "Блумберг".
То је дирљив подсетник на величину бола који се шири кроз финансијски свет након инфлационог шока и скока каматних стопа за који је мало ко очекивао да долази.
Ударац је био довољно јак да ове године сруши банку "Силицијумске долине" и три друге регионалне банке и гурне друге у кризу све док креатори политике у Вашингтону нису пожурили да их подрже. То такође наглашава забринутост која брзо расте у неким круговима на Волстриту због све нестабилнијег стања финансија америчке владе.
Огромни дефицити изгледали су добро када су Федералне резерве имале каматне стопе на нули и куповале десетине милијарди обвезница сваке недеље, јер бесплатан новац може прикрити многе проблеме. Међутим, са данашњом стопом од 5%, математика постаје незгодна. Владин рачун – и као резултат тога, понуда обвезница које треба да прода – се збрајају тако брзо да може надвладати оно што се дуго сматрало незаситном тражњом за најсигурнијом инвестицијом на свету.
"Има превише дугова", каже Ед Иардени, дугогодишњи економиста са Волстрита.
И тако цена десетогодишње државне обвезнице — кључног мерила за све врсте трошкова задуживања у привреди — пада, подижући њен принос на највиши ниво у последњих 16 година. Инвеститори, другим речима, захтевају попуст за куповину дуга, динамику која је увећана изненадним изласком Феда са тржишта. Квантитативно ублажавање, познат Федов програм куповине обвезница, постало је неодрживо када су креатори политике сматрали да је инфлација непријатељ број 1 - само је упумпало превише новца у већ прегрејану економију.
Централне банке у Бразилу, Кини, Јапану, Саудијској Арабији престале су да купују америчке обвезнице, а чак су кренули и у директну продају.
Вакуум створен одласком централних банака поново оснажује традиционалне снаге у финансијама: банке, хеџ фондове, осигураваче. Иардени воли да ову групу назива борцима, термин који је увео још 1980-их. Управо сада, каже он, они су се вратили да раде своје, гурајући цене обвезница наниже и приносе навише, и шаљући упозорење Вашингтону да обузда дефицит и инфлацију.
Америка купује сопствени дуг
Из Министарства финансија САД су недавно већ превентивно најавили да ће, почетком 2024. године, први пут после две деценије, иницирати програм откупа државних обвезница (treasury buyback program). Тако Министарство финансија, као емитент државних обвезница у име Владе САД, сада намерава да подржи тржиште на коме се тргује државним дугом, како би га направило ликвиднијим у случају неког шока који би се могао прелити на остала тржишта капитала, јер је тржиште америчког дуга највеће тржиште дуга на свету.
Другим речима, колико год се чинило чудним, Америка намерава да купује сопствени дуг. И то из страха да нико други то неће желети, што би довело до пада вредности државних обвезница САД.
Суштински разлог за овај најављени програм откупа лежи управо у страху да би инвеститори могли у једном моменту могли агресивније да крену са продајом тих вредносних папира из својих портфолија (у складу са тренутном ситуацијом и шпекулацијом о квалитету америчких државних обвезница након приче о презадужености САД) и тиме изврше притисак на цене тих обвезница у смислу обарања њихове вредности.
Зато се јавља Министарство финансија САД, као додатни и равноправни учесник на том тржишту, које је спремно да врши откуп ових хартија од вредности у случају да њихова понуда буде већа од тражње (а прогнозира се да то лако може да се догоди), и тиме спречи да њихова цена падне.
Страх од рецесије лебди над Америком
Не ради се о томе да САД не плаћају своје дугове. Спорадична паника око горње границе дуга и рокова за финансирање владе су, барем за сада, само то. Права забринутост је да спровођењем фискалне политике која толико повећава приносе, Вашингтон врши притисак на компаније и потрошаче широм Америке. Гурните приносе превисоко, пребрзо и нешто у економији ће се сломити.
То се десило СВБ још прошле зиме, а Иардени брине да ће се то сада поновити - и потенцијално увући економију у болну рецесију у том процесу.
"Приближили смо се нивоу где би нешто могло да се поквари", каже Иардени.
Кључни ниво за њега: 5% на десетогодишњу обвезницу. Надмашите то, каже он, и шансе за рецесију ће се заиста повећати. Прошле недеље је принос достигао чак 4,89%. Само два месеца раније кретао се око 4%. Током пандемије износио је чак 0,3%.
Корпоративне обвезнице су такође ослабиле, док је долар ојачао у односу на већину других валута. Чак је и нафта, која је током целог лета углавном била непропусна за шире економске силе, прошле недеље увучена у вртлог тржишта обвезница, бележећи губитке који су прекинули вишемесечни раст.
Оно што овај тренутак чини још шокантнијим за ветеране Волстрита је то што је пореметио вишегодишњу стабилност на тржишту обвезница коју је оркестрирао Фед. То коматозно стање, у којем су се референтни приноси кретали око 2% из дана у дан, годину за годином, постало је познато као нова нормала.
САД — и већи део остатка света — ушли су у еру ниског раста и ниске инфлације после финансијске кризе 2008, тако да су најниже стопе имале смисла. Мало ко на Волстриту је видео много тога што би то могло да промени, чак ни када је пандемија покренула бујицу владине потрошње.
Сада, када се промене одвијају тако радикалном брзином, многи финансијски стручњаци одједном се позивају на све врсте економских сила које би годинама могле да одржавају високе приносе: глобално загревање, прелазак на зелену енергију, деглобализацију, демографске промене и, наравно, стално растућа понуда државних обвезница.
Екипа из "Бенк оф Америка" је ископала још један историјски грумен да би подвукла поенту: глобалне каматне стопе током овог периода биле су најниже у последњих 5.000 година.
"Блумберг" указује да је на сцени свет у коме трговци обвезницама, имају много већи глас, Фед има мањи, а потрошачи, корпоративни руководиоци и законодавци у Вашингтону морају да се суоче са оштром реалношћу - да је амерички експеримент са бесплатним новцем завршен.