У амбијенту економског успоравања и рецесије, продуженог периода повишених каматних стопа и суженог фискалног простора расту фискална забринутост и ризици, оцењује економиста Иван Николић.
Он, у најновијем издању билтена "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) у издању Економског института и Привредне коморе Србије, указује да је истовремено у Европи, уз све израженије расходе за одбрану, помоћ привреди и становништву за ублажавање негативних ефеката рата и санкција, и трошак сервиса дуга, присутно и увећано неповерење инвеститора.
Николић подсећа да је у претходних 15 месеци, због високе инфлације, дошло до највећег раста каматних стопа на међународном финансијском тржишту у овом веку.
Непосредна последица тога је драматичан раст трошкова новог задуживања и долазећег сервиса дуга, па на пример Италија, упркос претњи санкцијама и кршењу фискалних правила, предвиђа овогодишњи раст дефицита са ранијих 4,4 одсто на 5,3 одсто БДП-а.
Николић наводи да је ситуација у Америци нешто стабилнија, због отклоњене напетости око одобравања привременог буџета за америчку владу крајем септембра.
Међутим, додаје да то не умањује чињеницу да је агенција "Фич" управо због погоршаних средњорочних фискалних изгледа, превеликог јавног дуга, политичке нестабилности и бледе привредне активности, недавно одузела САД највиши кредитни рејтинг.
Указује да је брзи раст приноса на државне обвезнице западних земаља претежно инициран оштријим монетарним условима које намећу централне банке у борби са инфлацијом те да виши приноси потичу од виших каматних стопа централних банака.
Тако је Европска централна банка (ЕЦБ), од јула прошле године 10 пута повећавала референтне каматне стопе, што је најснажнији циклус повећања кључних стопа у историји еврозоне.
Предзнак глобалне рецесије
Николић наглашава да је иступање челника Америчке централне банке (ФЕД) и Европске централне банке (ЕЦБ) о укорењености инфлације те могућем додатном заоштравању монетарних услова, изазвало продубљивање инверзије криве приноса референтних обвезница, који многи посматрају као водећи предзнак глобалној рецесији.
Додаје да удар долази и од скока цене сирове нафте, која у другом тромесечју ове године бележи раст од око 27 одсто и да је због притиска на раст приноса на почетном делу криве, где су приноси са краћим роком доспећа, разлика између краткорочних и дугорочних приноса на обвезнице достигла највиши ниво у претходних четврт века.
"Добит коју инвеститори очекују од улагања у немачки бунд, десетогодишњу државну обвезницу, у првој седмици октобра премашила је 3,0 одсто, код италијанских обвезница 5,0 одсто, америчких 4,8 одсто", пише Николић.
Наводи да за разлику од њих, принос на упоредиву државну хартију од вредности Србије, попут осталих суседних земаља, од почетка године мирује. Резултат је неочекивана појава сужавања распона у приносу према овим референтним хартијама, нарочито десетогодишњој немачкој обвезници, која је мера за еврозону.
Николић истиче да инвеститори који су донедавно били спремни да плате да би Немачкој позајмили свој новац, сада моћну немачку економију терају да преузме значајан трошак задуживања, али да Немачка још није финансијски угрожена.
Додаје да то потврђују подаци да је њена задуженост две трећине БДП-а, а проблем Европске уније су остале веће економије као што су Француска, Шпанија, Португалија, Италија и Грчка, чији бруто дуг опште државе знатно прелази вредност годишњег БДП-а, почев од Француске, где износи 112 одсто, до Италије са 144 одсто и Грчке са 171 одсто.