Израел, блискоисточна земља која у последњим деценијама бележи изразит економски раст, прогласила је ратно стање после изненадног напада екстремистичке палестинске групе Хамас прошле суботе. Колико ће то утицати на њен даљи напредак, али и привредне односе са Србијом која се од свих земаља бивше Југославије налази при врху, тачније на другом месту по обиму извоза у Израел, одмах после Словеније?
За сада би све требало да остане по старом, односно има назнака још активније привредне сарадње, уверен је Александар Николић, директор представништва Привредне коморе Србије (ПКС) у Јерусалиму и почасни конзул Србије у Израелу.
Укупна спољнотрговинска размена између Србије и Израела за првих осам месеци ове године износила је 71,5 милиона евра, не укључујући тарифно некласификовану робну размену, а ту се мисли на наменску индустрију.
"Постоји тенденција знатног пораста нашег извоза у области прехрамбене индустрије, али и континуирани пад израелског извоза у Србију", појашњава Николић.
Иначе, спољнотрговинска размена између Србије и Израела у 2022. износила је 107,2 милиона евра. Најзаступљенији производи у извозу Србије у Израел су цигарете и производи од гуме, док су најзаступљенији артикли у увозу Србије из Израела били пестициди.
"Србија извози и гасне турбине, храну за животиње, ароматизовану воду, фрижидере, смрзнуто воће, овце и козе", наводи Николић.
Подсећа да тиме Израел и даље остаје један од најважнијих спољнотрговинских партнера Србије на Блиском истоку. Директне инвестиције израелских компанија не посустају у Србији. Када је реч о инвестицијама ван сектора некретнина, успешно послују ветропарк у Ковачици, ливница у Ади, пословнице компанија из области софтверских услуга, као што је, "Плејстудиос" и "Елементор Израел". И у наредном периоду очекују се улагања сличних фирми.
"Израел је перспективно и растуће тржиште. Подстицајне мере у смислу нултих царинских стопа и знатног поједностављења стандарда увоза нешто је са чиме треба додатно упознати наше извознике. Када говоримо о прехрамбеној индустрији, наставља се кампања нулте царине састављена од шест етапа, током наредних пет година, закључно са 2027. Ту посебан изазов представља аплицирање за кошер сертификацију, при чему је процедура за производе биљног порекла знатно једноставнија", наводи Николић.
Апелује на домаће извознике да се упознају са овим стимулансима, јер је смисао подстицајних мера борба са несносном високим трошковима живота у Израелу. Када говоримо о производима који су пратећи производи наменске индустрије, ту има искорака, додаје Николић, имајући у виду укидање царинских дажбина.
Напомиње да је тиме Србија коначно дошла у равноправни положај са главним конкурентима из земаља Европске уније. Додаје да је зато битно да се у наредном периоду активира рад мешовитих међудржавних комисија, где ће свака од страна изложити своје приоритете како би се дошло до што бољих позиција у сарадњи на том плану.
Важан спољнотрговински партнер
"Инвестираће се, још више, у капацитете обновљивих извора енергије, почев од соларних панела до ветропаркова. Ту су и могућности израелског високотехнолошког саветовања у областима, као што су пречишћавање и третман отпадних вода, обнова сточног фонда. Приоритет представништва ПКС-а је активан допринос умрежавању српског иновативног еко-система са израелским, користећи сва достигнућа Израела као стартап нације, њихове акцелераторе, искуства у регрутовању финансија за стартапе, и посебно трансфер знања из науке у индустрију", каже за "Политику" Николић.
Ипак, актуелно стање изазвано ратним дејствима утицаће на повећану потрошњу инфраструктурних и прехрамбених сектора у Израелу, са завршетком оружаних сукоба.
"Током ратних дејстава биће поремећаја у оперативно-логистичкој компоненти, пре свега, мислим на морску луку Ашдод, при чему ће бродови бити усмерени на северномедитеранску луку Хаифу. То ће у неким сегментима, повећати цене, имајући у виду увећане унутрашње трошкове транспорта у самом Израелу. Могуће је да због геополитичких прегруписавања као последице ратних дејстава шансу добију земље које имају пријатељски, бар коректан став према Израелу", наводи Николић.
Подсећа да ће тиме Србија имати прилику да се у наредном периоду усмери на већи извоз производа из области металске индустрије, за потребе инфраструктуре, грађевинарства, и свакако наменске индустрије.
"У овој години се проширује асортиман свежих пољопривредних производа из Србије који ће добити извозне сертификате у Израел. Ту мислим, пре свега, на јабуке", напомиње Николић.
Он каже да је у последњих пола године "жива" и активност у покушају израелских малопродајних ланаца супермаркета, као и увозника у области прехрамбене индустрије, за проширење асортимана увоза који се углавном базира на производима од житарица и свежих природних напитака.