Дала баба динар да уђе, два да изађе: РТ Балкан истражује да ли је Србија осуђена на ММФ
Трагом вести да су у Народној банци Србије почели разговори мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) поводом другог разматрања резултата стендбај аранжмана који је Међународни монетарни фонд одобрио нашој земљи 19. децембра прошле године, РТ Балкан је истраживао да ли смо "осуђени" на ММФ.
Адвокат и економиста Бранко Павловић за РТ Балкан каже да нисмо "осуђени" него смо донели одлуку да пратимо "сугестије" ММФ и задужили смо се за две милијарде 400 милиона долара.
Било би боље да се не ослањамо на препоруке ММФ-а, али то је политичка одлука и наша политика која нам не иде на руку јер су, на пример, наше државне резерве на Западу ван функције развоја и не можемо им приступити. Генерално смо донели одлуку да поштујемо захтеве Запада, каже он.
У интересу је државе Србије да се окрене од ММФ-а ка другим концептима. Уцењивачка полуга Запада већ годинама није најјача и не могу да нас уцењују. Сада постоји никад више прилика за сарадњу са другим актерима и чак би и кредити били јефтинији да се не ослањамо на Запад, оценио је Павловић.
Професор Бојан Димитријевић каже да смо сада осуђени на ММФ јер смо узели кредит и морамо да га вратимо. Ако нам кредит не треба, онда нам не требају ни аранжмани са ММФ-ом.
А да ли постоји алтернатива ММФ-у? Да, алтернатива увек постоји - кинеска средства и у перспективи средства БРИКС-а, каже Димитријевић.
Са друге стране, каже Димитријевић, сваки аранжман кошта и у доба када су међународни односи под управом ММФ-а, и ми морамо да слушамо њихов диктат. Како моћ ММФ-а буде слабила, тако ће јачати алтернативе.
Економиста Махмут Бушатлија за РТ Балкан објашњава да они који се обраћају ММФ-у имају проблем.
Ми смо имали аранжман са ММФ-ом из предострожности који је подразумевао да не повлачимо новац већ је ММФ контролисао нашу макроекономију и служио као гарант код других зајмодаваца. Такав аранжман је био препорука банкама или државама од којих бисмо желели да узмемо кредите да имамо покриће и да нас ММФ прати и подржава.
Када имате проблем са враћањем пара или сматрате да ћете имати проблем са тражењем кредитора, онда се улази у стендбај аранжман у који смо ми ушли. Проблем са таквим аранжманом је што тај договорени новац не може да се користи за враћање дуга (може трећина), већ се улаже у државни портфолио.
Када упаднете у стендбај аранжман значи да имате проблема и кредитори вас другачије гледају. Теже се долази до пара, а и проблем је за државу јер узима кредит да би вратила претходни кредит. Плус, нема инвестиција јер се не улаже у послове који доносе профит, објаснио је Бушатлија.
Алтернатива увек мора да постоји али је неопходно озбиљно планирање економије на дуги рок, као што то раде Русија или Кина. Економска политика не може да буде од данас до сутра него осмишљена на дуги период што раде земље које се брзо развијају попут Вијетнама и већ поменуте Русије и Кине.
Дугорочног планирања нема ни на Западу који је посвећен такозваној либералној економији и нема економску политику. То се, каже Бушатија, видело на примеру Европе где су велике силе ушле у рецесију и повлаче цео Стари континент и то се не може сакрити.
Када имате планове и економску политику онда можете да нудите пројекте земљама нпр. Трећег света са којима имамо политичке односе. Недавно потписани меморандуми са Кином нам отварају могућности за извоз по мањим тарифама, што, пак, отвара могућности пољопривреди и прехрамбеној индустрији. Проблем је што је Кина огромно тржиште и ми не можемо да задовољимо ни проценат њихових потреба. Јесте да је привредна размена са Пекингом била шест милијарди долара, али је Србија увозила много више него што је извозила.
Са друге стране, задуживање у кинеским банкама је много боље јер они желе да задрже и развијају своје клијенте за разлику од Запада. Када би Србија имала пројекте које би им понудила, кредити би били повољнији, објаснио је Бушатлија.
У политичкој сфери имамо добре односе са 40-50 земаља и са њима можемо да имамо и добре економске односе, оценио је Бушатлија.