Звучи као иронија историје, али у недељи у којој "Ес енд Пи глобал" први пут од почетка дужничке кризе, подиже рејтинг Грчке, САД гурају финансијска тржишта у неку врсту кризе националног дуга. Није да је Америка на ивици банкрота, али инвеститори беже од америчких државних обвезница. Многи инвеститори страхују да јавне финансије у САД измичу контроли, пише "Велт".
У време све већих геополитичких ризика, капитал обично бежи у Америку, јер инвеститори пребацују свој новац у сигурне државне обвезнице САД. Овог пута се, међутим, дешава управо супротно, а за то постоје забрињавајући разлози.
Страх је видљив у сталном порасту приноса на америчке дужничке хартије од вредности. Десетогодишње америчке обвезнице постигле су у четвртак 4,97 одсто приноса, највише од 2007. године. Радови са роком трајања од 30 година нуде приносе преко пет одсто.
И како се више новца улива у хартије од вредности, приноси на дугорочне обвезнице падају. Али упркос кризи на Блиском истоку, приноси расту и расту. Инвеститори обично виде злато или нафту као сигурно уточиште, ка чему тренутно иду.
Спрема се криза на тржишту обвезница, јер растуће камате значе страшне губитке за садашње власнике државних обвезница. Индексни фонд који укључује дугорочне обвезнице, изгубио је 20 процената своје вредности од априла.
И-Ти-Еф је изгубио више од 50 одсто своје вредности у односу на максимум из 2020. године. Нагли раст трошкова владиног задуживања ставио је висок ниво америчког дуга у центар пажње. Инвеститори захтевају већу надокнаду за држање дугорочних обвезница, чиме се поткопава вредност текућих обвезница.
Бројке уносе немир међу многе инвеститоре у обвезнице. Дугови у САД расту. Управо је премашена граница од 33 трилиона долара, што износи 122 одсто бруто домаћег производа.
У временима ниских камата, инвеститори су игнорисали повећање обавеза, али трошкови камата које је Америка морала да плати у протеклих дванаест месеци од 634 милијарде долара су без преседана. Т чини удео од 2,3 процента економске производње. Према прорачунима Конгресне канцеларије за буџет, отплате камата ће порасти на 3,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) до 2033. године и на 6,7 одсто БДП-а до 2053. године.
Страх од дужничког цунамија
Зачарани круг прети да се покрене: више каматне стопе доводе до већих трошкова финансирања, што значи да се мора емитовати још више нових обвезница, што опет доводи до виших каматних стопа и даље до још мање одрживе фискалне ситуације.
Поплава нових обвезница већ погађа тржишта. У просеку, емисије обвезница су 23 одсто веће него прошле године. Неки говоре о дужничком цунамију.
Оно што такође забрињава инвеститоре је политичка ситуација у Вашингтону. И даље постоји вакуум, јер у Представничком дому нема лидера већине након смене Кевина Макартија. Потенцијални наследник Џим Џордан није добио потребне гласове у другом кругу.
И тиме је америчка политика парализована. У сваком случају, Америка је толико подељена да се готово не назире крај дуговима. Демократе желе да субвенционишу зелену трансформацију и нерадо смањују социјалну потрошњу. Републиканци, пак, не желе никаква повећања пореза. Али према експертима попут менаџера хеџ фондова Пола Тјудора Џонса, Америци је потребно и једно и друго да доведе своје фискалне финансије у равнотежу.
"Имамо геополитичке изазове и Америка је финансијски слабија него што је била од Другог светског рата", рекао је Тјудор Џонс за финансијску телевизију Си-Ен-Би-Си.