Фискални савет о новом српском буџету: Јавне инвестиције добре, неповољно сервисирање кредита

Укупни приходи републичке касе за 2024. износе 2.040,9 милијарди динара, а расходи 2.238 милијарди. Приходи су за 136,9 милијарди динара, односно 7,2 одсто, већи у односу на износ прихода који је предвиђен ребалансом буџета за ову годину, а расходи за пет одсто.

Планиран је дефицит од 2,2 одсто, док је у 2023. години пројектован дефицит од 2,8 одсто.

Фискални савет оценио је да су буџетом направљени одређени помаци у добром смеру, али да је фискални дефицит и даље превисок за Србију.

Главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић каже за портал РТС-а да буџет има мешовите елементе. Како наводи, његова развојна компонента је изражена, и оцењује да је добро то што ће издвајања за јавне инвестиције у Србији и у 2024. бити велика, "знатно изнад упоредивих европских земаља".

Робустна јавна издавања подстичу привредни раст

Поред тога што се тиме смањује заостатак за ЕУ у квалитету основне инфраструктуре, Брчеревић истиче да су јавне инвестиције, за које овај буџет издваја више од пет милијарди евра, такође и "економски најквалитетнији вид државне производње јер снажно подстичу привредни раст", а да ће добра инфраструктура омогућити привреди да има боље резултате.

Међутим, економиста наводи да је Фискални савет у овом контексту донео две важне препоруке.

"Прву, да се поред изградње ауто-путева и железнице обрати више пажње на инвестиције у образовање, заштиту животне средине и здравство које су запостављене. Друга се односи на све већи број пројеката који се спроводе по убрзаној процедури, без објављених анализа оправданости, тендерских процедура, јавних набавки", истиче Брчеревић.

Неповољно сервисирање кредита

Коментаришући изјаву министра финансија да ће Србија до наредне године вратити 4,5 милијарди евра дуга и да на рачуну има још пет милијарди евра у готовини, а у светлу процене Фискалног савета да ће земља у 2024. години морати да се задужи за 6,5 милијарди евра, Брчеревић напомиње да постоји потреба за опрезом.

"Прво, да разјасним бројку од 6,5 милијарди евра. То је укупно потребно задуживање Србије у 2024, од чега ће око 1,7 милијарди евра бити за финансирање новог буџетског дефицита, а 4,5-5 милијарди евра задужења биће неопходно за враћање постојећег дуга који током 2024. доспева на наплату", каже економиста.

Међутим, наводи Брчеревић, проблем је то што су каматне стопе на стари дуг који се отплаћује око три одсто, а тренутно се Србија на финансијском тржишту задужује по седам одсто.

"Србија ће током 2024. да се задужи по високој каматној стопи да би вратила дуг с ниском, што ће доста да нас кошта. Фискални савет је баш на то упозорио. Због оваквих ризика ми већ годинама инсистирамо и препоручујемо влади да избегава расипне мере које повећавају јавни дуг", каже економиста.

Социјална давања нису добро планирана

Како каже Брчеревић, животни стандард најсиромашнијих грађана Србије веома је погођен високом инфлацијом која траје још од средине 2021. године.

"Специфичност садашње високе инфлације је и то што у оквиру ње најбрже расту цене хране и енергената. А управо за те потребе најсиромашнији грађани Србије одвајају највећи део свог буџета", истиче економиста, додавши да је зато инфлација коју осећају сиромашни грађани још већа од оне која се званично мери.

Он сматра да неселективно дељење новца није била одговарајућа реакција државе на овај проблем, те да се трајно решење за повећање животног стандарда угрожених грађана може тражити само кроз реформу система социјалних давања.