Привреда еврозоне и даље је у проблему. Најновији прелиминарни подаци "Евростата" показују да је у трећем кварталу бруто домаћи производ (БДП) пао за 0,1 одсто у односу на претходни квартал, што је гори резултат у односу на прогнозе економиста који су очекивали стагнацију. Према прелиминарној процени, привреда Европске уније у истом периоду порасла је за 0,1 одсто.
Највећи квартални раст БДП у земљама ЕУ је регистрован у Летонији (0,6 одсто), Белгији (0,5 одсто), Шпанији (0,3 одсто), а највећи квартални пад у Ирској (-1,8 одсто), Аустрији (- 0,6 одсто) и Чешкој (0,3 одсто).
Највећи међугодишњи пад економије у трећем кварталу је забележен у Ирској - за 4,7 одсто, Естонији - 2,5 одсто, Аустрији и Шведској - по 1,2 одсто.
Инфлација коначно посустаје
Истовремено, инфлација у зони евра је значајно ослабила у октобру. Годишња стопа инфлације пала је са 4,3 на 2,9 одсто, што је најнижа стопа од јула 2021. Аналитичари су очекивали пад, али су прогнозирали нешто вишу стопу у просеку. Базна инфлација која искључује цене енергије и хране је такође опала са 4,5 на 4,2 одсто.
Иако су храна и пиће и даље били знатно скупљи него пре годину дана, поскупљење је ослабило са 8,8 на 7,5 одсто. Цене енергената пале су за 11,1 одсто у односу на исти месец прошле године. Цене индустријских добара и услуга порасле су мање него претходног месеца. Потрошачке цене су у октобру порасле за 0,1 одсто, а прогнозе су биле да ће повећање износити 0,3 одсто.
Циљ од два одсто и даље недостижан
Упркос приметно слабијој инфлацији, средњорочни циљ Европске централне банке (ЕЦБ) о инфлацији од два одсто је и даље недостижан. Прошле године, инфлација је била двоцифрена, због чега је ЕЦБ значајно подигла своје кључне каматне стопе.
"Претпостављамо да ЕЦБ неће даље повећавати кључне каматне стопе. Нарочито јер је економски раст у еврозони успорио", пише економиста "Комерцабке" Кристоф Вејл. Међутим, Вајл више не очекује даљи пад инфлације.
Стопа инфлације се веома разликовала у земљама еврозоне. Највишу годишњу стопу имала је Словачка од 7,8 одсто. У Белгији (-1,7 одсто) и Холандији (-1,0 одсто) цене су чак пале у односу на претходну годину. Од три велике земље еврозоне, Француска је имала највећу стопу инфлације од 4,5 одсто, док је у Немачкој забележен раст цена од 3 одсто. У Италији је стопа инфлације пала на 1,9 одсто, поново испод циљане инфлације ЕЦБ од два одсто.
Главни економиста ВП банке Томас Гицел очекује да ће привредна активност наставити да слаби у четвртом кварталу. Међутим, развој инфлације му даје наду.
"Успоравање инфлације је кључ за већи раст у будућности. Нормализација инфлације је неопходан услов за промену економског тренда", сматра главни економиста.