Економија
Србија и Црна Гора раде на увођењу директног платног промета: Шта то значи за клијенте?
Платни промет између Србије и Црне Горе тренутно функционише посредством великих иностраних банака, а реч је о најскупљем и најспоријем начину обављања платног промета
У току су техничке припреме за прикључење Централне банке Црне Горе и једне пословне банке из Црне Горе, која је недавно исказала интересовање за прикључење у Међународни клиринг систем у девизама чији је оператор Народна банка Србије (НБС), речено је данас Танјугу у Народној банци Србије.
Из НБС су објаснили да је интересовање банке исказано пошто је она препознала да би јој његово коришћење знатно снизило трошкове, односно трансфер средстава ка Србији, као и трансфер средстава из банака које послују на територији Србије ка клијентима те банке, који би се обављао уз минимални трошак и у току истог пословног дана.
Напоменули су и да би се, с обзиром на то да у поменутом клиринг систему НБС учествују и банке са територије Босне и Херцеговине (БиХ), као и Централна банка БиХ, на овај начин омогућило и брже и јефтиније обављање трансакција и између банака учесника у клиринг систему НБС из Црне Горе и Босне и Херцеговине.
"У координацији са Централном банком Црне Горе и поменутом банком, будућим учесником у клиринг систему НБС, тренутно су у току техничке припреме и тестирања рада неопходна за укључење банке у овај систем НБС, при чему наглашавамо да НБС као оператор поменутог система пружа сву помоћ и подршку како би се поменуто укључење реализовало у најкраћем року", наводе из централне банке.
Напомињу да је потребно да банка будући учесник обезбеди техничку спремност свог информационог система за учествовање у клиринг систему НБС, на чему банка активно ради, при чему су обе централне банке у оквиру својих надлежности обезбедиле неопходне предуслове да се ово укључење реализује, и с тим у вези, обавиле потребна тестирања.
Када банка обезбеди потребне техничке предуслове, односно након што се реализују потребна тестирања и потврди техничка спремност банке за учествовање, приступиће се следећој фази процеса укључења.
Шта то значи за клијенте?
Из НБС подсећају да Народна банка, између осталих платних система, управља и Међународним клиринг системом у девизама НБС и прецизирају да је реч о платном систему за плаћања између земаља у региону у еврима, који учесницима нуди бројне предности.
Плаћања између банака и грађана из земаља учесница у клиринг систему НБС реализују се истог пословног дана, уз знатно ниже трошкове и без потребе за реализацијом плаћања путем кореспондентских банака из трећих држава, за чију је реализацију потребно више времена, уз веће трошкове.
Учешћем у овом платном систему обезбеђује се смањење трошкова плаћања за грађане и привреду у региону и скраћује се време реализације тих плаћања, што даје додатни подстицај за унапређење трговинске размене између земаља.
Овај потенцијал је посебно уочљив, узимајући у обзир значајан обим трговинске размене између Србије и Црне Горе, како у увозу тако и у извозу. Препознат је потенцијал који овакав вид интеграције доноси на пољу економске размене, тако да у овом платном систему тренутно учествује 12 банака са седиштем у Србији и седам банака са седиштем у Босни и Херцеговини, а сада се прикључује и прва банка из Црне Горе.
За 10 месеци ове године, у међународном клиринг систему НБС између Србије и Босне и Херцеговине остварен је промет већи од 196 милиона евра. Директан платни промет између Србије и Црне Горе прекинут је 2006. године, када је Црна Гора изашла из заједничке државе са Србијом. Годину дана касније Централна банка Црне Горе је потписала споразум закључен између три централне банке, Народне банке Србије, Централне банке Босне и Херцеговине и Централне банке Црне Горе, ради прикључења у међународни систем НБС.
"Међутим, никада није било интересовања банака из Црне Горе за учешће у систему, па се може рећи да могућност директног пословања постоји веома дуго, али да до сада она није реализована. Напомињу да платни промет између Србије и Црне Горе тренутно функционише посредством кореспондентских банака. Реч је о најскупљем и најспоријем начину обављања платног промета, који подразумева да се плаћања између наших држава обављају преко великих иностраних банака, што захтева и додатно време за обављање трансакције и наравно трошак који ће и те банке да наплате, који се увек прелије на грађане и привреду", напомињу из НБС.
