Шта Кина и Ворен Бафет имају заједничко?

Пред крај врло бурне 2023. Кина и амерички пословни магнат Ворен Бафет упозоравају глобалну економију да би година која је пред нама могла бити још несигурнија. Не директно или у тандему, наравно. Али финансијске одлуке које се доносе у Омахи, Небраски и Пекингу не изгледају много обећавајуће за наредних 12-14 месеци.

Бафетова "гомила" готовине сада износи рекордних 157,2 милијарди долара усред растућих глобалних каматних стопа и недостатка солидних опција за инвестирање.

Кина Си Ђинпинга такође постаје ликвидна колико може - и то убрзано, али не изазивајући панику инвеститора. Од краја августа, кинеске залихе хартија од вредности америчког трезора пале су на најнижи ниво у најмање 14 година, пише "Ејжа тајмс".

Штавише, изложеност Пекинга америчком државном дугу пала је за око 40 одсто само у последњој деценији. Сијева Комунистичка партија је одавно пренела Јапану сумњиву част највећег банкара Вашингтона. Али на другом месту, са 805,4 милијарде америчких државних обвезница, кинеска продајна активност изазива нервозу међу званичницима широм света.

Једни сматрају да постоје савршено рационални економски разлози да Сијева влада батали амерички дуг. Како то види економиста Торстен Слок из "Аполо глобал менаџмента", "раст у Кини успорава се због цикличних и структурних разлога, а кинески извоз у САД је мањи. Као резултат тога, Кина има мање долара за рециклирање у трезоре".

Бред Сетсер, бивши економиста америчког министарства финансија, каже да идеја да се Си свети САД "некако има смисла".

"Зашто би сила у успону попут Кине желела да финансира трезор земље за коју Пекинг сматра да им стоји на путу остварења сна – барем на Пацифику", упитао је.

Без обзира на мотивацију, глобални финансијски систем има разлога да брине о ширим последицама кинеске продаје долара, укључујући пораст приноса у САД. Стопе америчких обвезница су недавно достигле 17-годишњи максимум, а даљи скокови ће сигурно погодити тржишта имовине широм света, закључују економисти.