Производња европске петрохемијске индустрије последњи пут је била на овако ниским гранама давне 1975. након прве нафтне кризе. Разлог томе је што је ова индустријска грана енергетски веома захтевна, а Стари континент је решио да се лиши јефтиног руског гаса и нафте на којима је и почивала њена привредна снага.
У Европи је природни гас око пет пута скупљи него у Сједињеним Државама, тако да је исплативије тамо купити етилен па га превести преко Атлантика и потом га прерадити него производити на континенту – и управо то компаније раде, преноси "Блумберг".
Резултат је: пад економске активности у Европи, као и трговине хемијским производима у ЕУ и последично губитак радних места и све мања енергетска сигурност.
Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), потрошња тешке нафте/лигорина у Европи ове године биће најмања у претходних 48 година – 34,2 милиона метричких тона. Користи се мање 18,5 одсто у односу на пре ковида, и скоро 40 одсто мање од максимума свих времена постављеног пре две деценије.
Гиганти индустрије који нафту и гас претварају у хемијске прерађевине раде неекономично – у последњим кварталима пословали су на 65-75 одсто капацитета прераде (све испод 90 одсто у нормалним околностима представља разлог за забринутост, 85 одсто је лоше, док се 80 одсто сматра катастрофом).
Руководиоци хемијске индустрије тврде да се новац не може губити унедоглед – зато су затварања извесна 2024. године.
ИЕА је увијено саопштила да је све теже видети како петрохемијска индустрија континента може да поврати снагу коју је имала.
"Блумберг" иде корак даље – европски петрохемијски сектор се никад неће опоравити.