Дедоларизација: Три разлога за напуштање долара као резервне валуте, према "Бизнис инсајдеру"

Све већи број земаља није задовољан чињеницом да амерички долар доминира светском трговином

Амерички долар је био резервна светска валута од краја Другог светског рата, али би комбинација политичких и економских фактора могла да значајно ослаби његову доминацију.

Око 60 одсто светских резерви се чува у доларима, према подацима Међународног монетарног фонда. Он је такође најчешће коришћена валута у међународној трговини.

Међутим, западне санкције против Русије учиниле су да многе земље почну да размишљају о последицама сукоба са Вашингтоном, пише "Бизнис инсајдер".

Неке од њих, попут Бразила, Аргентине, Бангладеша и Индије, припремају резервне валуте - као што су кинески јуан и биткоин - за коришћење у међународној трговини.

Док геополитичке промене у свету подстичу државе да траже алтернативне валуте, бриге о претераној моћи америчкој долара у светској трговини и финансијама постоје већ дуже време.

Приче о дедоларизацији биле су актуелне у више наврата од седамдесетих година прошлог века, подсећа "Инсајдер".

Тај магазин наводи три главна разлога зашто земље разматрају напуштање трговине у доларима.

1. Америчка монетарна политика има превише утицаја на остатак света

САД штампају светску резервну валуту, која је такође доминира у међународној трговини и плаћањима.

Због тога долар има огроман утицај на светску економију и често је прецењен, објавио је Вилсон центар у мају ове године.

Некадашњи француски председник Варели Жискар д'Естен ту позицију Вашингтона својевремено је назвао "претераном привилегијом". То значи да САД нису у опасности са отплатом дугова ако вредност долара падне, зато што једноставно могу да га доштампају.

Такође, државе широм света морају да помно да прате америчку економску и монетарну политику како би спречили евентуално преливање криза на своје економије.

Поједине земље, попут Индије, незадовољне су због тога што их америчка монетарна политика "држи као таоце" - оптужујући САД за неодговорност у издавању резервне светске валуте.

Стручна група Централне банке Индије сада се залаже за већу употребу рупије у спољној трговини - за шта имају подршку индијског премијера Нарендре Модија.

2. Снажан долар постаје прескуп за економије у успону

Јачање долара у односу на остале светске валуте значи да увоз постаје све скупљи за земље у развоју.

У Аргентини, на пример, политички притисак и пад извоза довео је до пада резерви долара и створио је притисак на аргентински пезос, што је проузроковало раст инфлације.

Аргентина је на то реаговала тако што је одлучила да увоз из Кине плаћа у јуанима уместо у доларима, рекао је тамошњи министар економије, пренео је Ројтерс.

"Снажан долар ће ослабити његову улогу као резервне валуте. Уколико приступ доларима постане још скупљи, тражиоци зајмова ће се окренути алтернативама", написали су у извештају економисти корпорације "Алијанц".

Бразилски председник Луис Инасио Лула да Силва постао је један од главних заговорника успостављања нових валута за међународну трговину, подстичући државе чланице БРИКС-а - Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужноафричку Републику - да користе друге валуте у међусобној трговини.

3. Светска трговина и потражња за нафтом се мењају - што ствара ризик по петродолар

Један од кључних разлога због којих је долар постао резервна валута је то што су га заливске земље користиле у трговини нафтом - зато што је он већ био широко распрострањен када су оне почеле да продају тај енергент.

Аранжман је формализован 1945. године, када су Саудијска Арабија и САД постигле историјски договор према којем ће Ријад своју нафту Америци продавати искључиво у доларима.

Заузврат, Саудијска Арабија би реинвестирала вишак резерви долара у америчке обвезнице и компаније. Аранжман је гарантовао и безбедносну подршку Америке Саудијској Арабији.

САД су у међувремену постале у великој мери енергетски независне, чак и извозник нафте, услед експлозије производње из шкриљаца.

"Структуралне промене изазване 'револуцијом шкриљаца' парадоксално су ослабиле улогу долара као резервне валуте, пошто је извоз нафте морао да се окрене га другим државама", сматрају економисти у "Алијанцу".

Односи САД и Саудијске Арабије, међутим, нису засновани само на нафти.

Односи два традиционална савезника последњих година су све затегнутији, а инциденти чешћи - попут оног кад је тадашњи председник Доналд Трамп рекао да Ријад Вашингтону не плаћа довољно за одбрану, или када је председник Џозеф Бајден критиковао престолонаследника Мухамеда бин Салмана због убиства новинара Џамала Кашогџија.

Такве тензије повећавају могућност да би Саудијска Арабија једног дана могла да одустане од коришћења долара у трговини нафтом, написала је у новембру прошле године Сара Милер, уредница у енергетско-информационој фирми "Енерџи интелиџенс".