Уколико је ико сумњао да је доба огромних економских субвенција у Европи готово, њена највећа привреда је управо донела одлуку о драстичном смањењу државне потрошње.
Након пресуде Уставног суда, политичко руководство Немачке је приморано да решава буџетску кризу и поново размотри стратегију управљања државним финансијама.
Правно питање је усредсређено на распоређивање посебних фондова за подршку великим инвестицијама који нису део савезног буџета, наводи "Блумберг".
Више немачких влада је прибегавало тој тактици како би заобишле уставом прописану "кочницу дуга" која поставља строга ограничења на величину владиног дефицита и јавног задуживања.
Случај о коме је реч фокусирао се на прераспоређивање средстава из периода пандемије корона вируса на пројекте развоја зелене привреде и модернизације економије.
Пресуда је онемогућила влади да користи те фондове и довела је у питање стотине милијарди евра намењених за различите пројекте.
"Блумберг" наводи да је значајно и то што се криза догодила у тренутку када би земље попут Немачке требало да "затегну каиш" након неколико година повећане потрошње услед пандемије и енергетске кризе.
Пошто су те потешкоће прошле, правила ЕУ која прописују да би државе требало да ограниче дефицит на три, а јавни дуг на 60 одсто БДП-а требало би да поново ступе на снагу од јануара.
Министри финансија и даље разрађују детаље, али је шира слика јасна: Позајмљивање новца се мора довести под контролу.
Напуштање стимуланса приметили су и званичници ЕУ, који су у свом најновијем сету економских прогноза, објављеним средином новембра, рекли да се предвиђа да ће фискална политика блока ове године "прећи у контракцију" и да ће још више утицати на раст у 2024.
Укупан дуг као проценат БДП-а се такође смањује, кажу они.
Уједињено Краљевство - које више није чланица Уније али се суочава са сличним проблемима - такође покушава да доведе јавну потрошњу под контролу. Мини буџет који је објављен 22. новембра наговестио је да ће пореске стопе порасти на највише нивое од краја Другог светског рата.
Ипак, Уједињено Краљевство и остале европске државе почињу да схватају да је гласаче тешко одвићи од државне помоћи.
У Италији, чији је кредитни рејтинг катастрофалан а јавни дуг износи око 140 одсто БДП-а, премијерка Ђорђа Мелони је најавила да ће наставити са потрошњом која ће дефицит држати изнад три одсто БДП-а до 2026. године.
Француска, која има мања фискална оптерећења али захтевније бирачко тело, недавно се нашла на црној листи Европске комисије јер нацрт њеног буџета за 2024. ризикује да прекрши фискалне смернице.
Брисел сматра да је и Немачка превише великодушна са својим енергетским субвенцијама, иако је реч о земљи чије су јавне финансије традиционално стабилне у поређењу са осталим великим европским земљама.
Алергија земље на буџетске дефиците је заснована на невољности њених грађана да се задужују. (На немачком, реч за "дуг" такође значи "кривица".) Пре пандемије, у време изузетно ниских трошкова задуживања, међународни економски посматрачи су тај став сматрали апсурдним.
Али када је ковид ударио, Немачка је успела да обезбеди огромну фискалну подршку за домаћинства и предузећа – која је износила стотине милијарди евра – праћена помоћи за ублажавање енергетске кризе након ескалације кризе у Украјини.
Немачки министар финансија Кристијан Линднер, иначе фискални конзервативац, покушавао је да врати буџет у нормалу, али се истовремено све више ослањао на ванбуџетске фондове како би изашао у сусрет плановима својих коалиционих партнера - пре свега када је реч о зеленој транзицији.
Тај приступ је сада доживео крах. Влада је увела привремено замрзавање потрошње - које ће остати на снази док се криза у Берлину не разреши.