У Србији се годишње произведе око 50 милиона литара ракије, од чега 30 милиона литара произведу дестилерије регистоване у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, док се преосталих 20 милиона литара произведе за личне потребе, показују подаци Привредне коморе Србије.
Такође, у Србији се годишње оснује око 100 нових дестилерија.
Највише произвођача ракије је, према подацима тог удружења привредника, у Расинском, Златиборском и Шумадијском округу, а међу најпопуларнијим ракијама шљивовица, те ракије од крушке и дуње.
Подаци ПКС показују и да је у Србији регистровано око 730 произвођача жестоких алкохолних пића и да извоз ракије на инострана тржишта годишње расте по стопи већој од 20 одсто.
Ракија се највише извози у Хрватску, БиХ, Црну Гору, Немачку и САД, али је почела да се извози и у Азербејџан, Литванију и Летонију.
Како преноси Инфостуд, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС, Александар Богуновић, наводи да последњих година постоји веће интересовање за отварање дестилерија, али да се углавном ради о људима који желе да ово раде као додатни посао, односно као хоби којим би да се баве на законом прописан начин.
Према његовим речима, у Србији се годишње оснује око 100 нових дестилерија, али се истовремено и одређен број брише из регистра.
"Чињеница је да број произвођача расте, као и производња ракије у Србији. Усвајањем Закона о јаким алкохолним пићима знатно је поједностављена процедура регистрације произвођача, па се због те чињенице велики број оних који су претходно пекли ракију одлучио да региструје и послује на легалан начин", казао је Богуновић.
Српска шљивовица је прошле године и званично уврштена у Унескову листу нематеријалног културног добра.