Српски производи и даље имају сигурне купце у Русији. Извоз домаће робе је у првих девет месеци прошле године већи за 13 одсто у односу на исти период 2022. и приближио се цифри од милијарду долара (924,5 милиона долара), што је за готово 100 милиона више.
Српски привредници имаће почетком ове године још једну шансу да уговоре нове послове и да повећају продају на тржишту Руске Федерације. За учешће на сајму "Продекспо" у Москви 2024. године пријавило се 15 компанија, произвођача у области млечних производа, смрзнутог и прерађеног воћа и поврћа, печурака, а међу њима су и кондитори, произвођачи свеже цеђених сокова и тестенине.
На листи топ 10 земаља у трговинској размени са Србијом, Русија заузима четврто место, а испред ње су само Немачка, Кина и Италија.
Робну размену две земље карактеришу међусобна бесцаринска трговина на бази Споразума о слободној трговини за око 99 одсто роба, извоз производа вишег степена прераде и додате вредности и увоз првенствено енергената и ђубрива, као и динамичан раст српског извоза и броја компанија које обављају извозну делатност.
Није занемарљив ни инвестициони потенцијал Србије и улагање међународних компанија због бесцаринског пласмана производа на тржиште Руске Федерације.
Директор Представништва Привредне коморе Србије у Руској Федерацији Дејан Делић каже за РТ Балкан да је, посматрајући само првих десет водећих српских извозника у Руску Федерацију - девет компанија, које су директне инвестиције Европске уније у нашој земљи.
"Билатералну трговинску размену Србије и Руске Федерације током последње декаде, карактеришу динамичне измене услова спољнотрговинске делатности и ограничења пословања, рестриктивне трговинске мере, осцилација резултата трговинске размене, активно прилагођавање пословне заједнице - и несмањено интересовање извозника", каже Дејан Делић.
Укупна макроекономска нестабилност, отежан девизни трансфер са Руском Федерацијом, дуплирани логистички, транспортни и шпедитерски трошкови, инфлација и осцилација курса поприлично су отежали трговину домаћим привредницима, али извоз већине производа у Русију и даље расте.
Санкције Европске уније и уведена трговинска ограничења највише су утицали на пад извоза спољних пнеуматских гума, амбалажне хартије и картона, полиестера, центрифугалних и циркулационих пумпи за грејне системе, нумеричких машина за брушење, хидрауличних агрегата, радио пријемника, акумулатора, машина и вратила.
У 2022. години постигнут је рекордан резултат у билатералној сарадњи од 4,3 милијарде долара и раст од 52,7% у односу на исти период 2021. Остварен је рекордан извоз у висини од 1,2 милијарде долара уз раст од 19,9 одсто.
Шта највише траже купци у Русији?
Међу најтраженијим српским производима на руском тржишту и даље су јабуке, иако бележе пад од 23 одсто у односу на 2021. годину. Значајан удео у извозу имају и хула-хоп чарапе, препарати за прање и чишћење, кућну хемија, лекови за малопродају, као и прехрана за животиње која бележи раст извоза од 38 одсто. Извоз беле технике, фрижидера, замрзивача, и бојлера утростручен је у односу на 2021. годину. Руси из Србије купују и дрвени намештај за опремање објеката, млечне производе, млади сир и млечне намазе, али и доњи веш, радну и заштитну обућу и одећу.
"Извоз услуга у Руску Федерацију у 2022. години Србија је реализовала у нивоу од 582,7 милиона евра, што представља раст већи од 2,3 пута (234%) у односу на посматрани период претходне године. Посматрајући укупан извоз услуга од 11,9 милијарди евра, пласман у Руску Федерацију чини 5,25% извоза услуга у свет. Компаније које су прошле године извозиле робу у Руску Федерацију запошљавале су 152.564 радника", каже директор Представништва ПКС у Русији.
Према подацима ПКС, број извозника се током прошле године готово удвостручио. Током 2012. године је 57 фирми извозило производе и услуге у Русију, док је прошле године било чак 122 таквих фирми. Порастао је и број увозника - са 32 у 2021. години на 50 у 2022. Компаније које су извозиле робу у Руску Федерацију, у 2022. години, запошљавале су 152.564 радника у Србији.
Увоз производа из Русије у првих девет месеци бележи пад, а уствари се вратио на период из 2021. године, јер је у 2022. години забележен раст од чак 70 одсто, када је вредност увоза била 3,84 милијарде долара. Највише смо увозили нафту и природни гас, уреу и ђубрива, дуван и сировине.