Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић састала се данас са пољопривредницима у Београду, а састанку је присуствовала и министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Танасковић. Брнабић је на почетку састанка истакла да је ово историјски састанак, имајући у виду да њему присуствују представници више од 60 удружења пољопривредника, саопштили су из Владе Србије.
Како је навела, ово је први пут да је нека Влада окупила сва релевантна удружења из области пољопривреде, како би им представила буџет за субвенције за наредну годину, који ће износити рекордних 119 милијарди динара.
На састанку је најављено формирање Пољопривредне коморе Србије, како би се пољопривредним произвођачима пружила могућност да кроз такво тело штите своје интересе на тржишту.
Ратарима субвенција од 300 евра по хектару
На састанку је предочено да субвенција од 300 евра по хектару за сертификовано семе ратарима неће утицати на договорене и планиране субвенције за друге гране пољопривреде.
"Циљ је да кроз дијалог превазиђемо све изазове са којима се српска пољопривреда може суочити у будућности. Није могуће предвидети све проблеме са којима ће се поједине гране пољопривреде суочавати у наредној години, али је важно да се они решавају на принципима солидарности и у договору са осталим гранама. Неопходно је креирати систем у којем сви разумемо да смо заједно јачи и да је Србија јака само ако међусобно сарађујемо и имамо јасну визију развоја наше пољопривреде", рекла је Брнабићева.
Она је пољопривредницима поручила да је важно да се ствари у српској пољопривреди мењају, како би она сутра била конкурентнија, узимајући у обзир промене које доносе развој нових технологија и климатске промене. Брнабићева је нагласила да домаћа пољопривреда мора да се прилагоди и мења и да је неопходно да почну да се користе савремене технологије.
"Без обзира на величину наших земљишних ресурса, нећемо бити конкурентни без иновација", поручила је Брнабићева.
Премијерка је рекла да не постоје "стране" већ да би сва удружења, представници владе и надлежних министарства увек требало да "седну за сто, разговарају и донесу решења".
Председник Скупштине удружења пољопривредних произвођача Суботице Мирослав Матковић рекао је да је њихов предлог да расподела буџета за наредну годину буде усклађена са испуњењем захтева које су изнели у протеклом периоду, а који се тичу повећања субвенција, укидања акцизе на гориво, али и олакшице код рефинансирања кредита и исплата дуговања.
"Наш предлог је да се средства ускладе са испуњењем онога што је договорено у Кисачу. Да остане субвенција од 35.000 динара по хектару, да се уреди проблем дуговања ПИО фонду, затим остане ограничење цене горива и рефакција, такође и финансирање и рефинансирање кредита, са један одсто камате", рекао је Матковић.
Он је рекао да је премијерка данас током састанка казала и да би требало да буде усмерена већа пажња на ратаре, јер имају велике губитке и вишкове меркантилне пшенице које нису извезене.
"Што се тиче кредита за пољопривредну производњу, добили смо најаву да ће од 1. фебруара камате бити један одсто, а када је реч о гориву да више не скупљамо фискалне рачуне него да се кроз систем преко агрокартице одузима количина купљеног горива - до прописаног лимита за куповину по субвенционисаној цени. Такође, за рефакцију од 50 динара по литру, обезбеђено је додатних 14 милијарди динара, додатно на буџет за пољопривреду од 119 милијарди динара", рекао је Матковић за Танјуг након састанка.
Да се малима да више
Милета Сланкаменац испред Иницијативе за опстанак пољопривредника рекао је да је циљ за који се они залажу да до 2025. године 10 одсто републичког буџета буде опредељено за пољопривреду.
"Генерално гурамо то да републички буџет за пољопривреду буде најмање 10 одсто. Циљ је да изгурамо то до 2025. године. Такође, оно што је договорено још у мају, везано за сточаре јесте да се ништа не мења. Треба да видимо и како ће се давати оних 17.000 динара од 35.000 динара субвенције по хектару, то је још спорно, јер неће бити директно", рекао је Сланкаменац.
Истиче да би било добро да се почетком 2024. године отвори проблем прерасподеле средстава малим пољопривредницима.
"Иницијатива се залаже од почетка за то да се малима да више, за 2024. годину не може, али би било добро да почетком године кренемо у ту причу. О прерасподели малим сточарима, малим ратарима, малим произвођачима да по јединици површине, односно по броју стоке, иде некако пропорционално више, да би се оснажила та мала газдинства и да би људи остајали на селу", рекао је Сланкаменац.