Према резултатима анкете коју је спровео "Фајненшел тајмс" међу 48 економиста, еврозона, блок који чини 20 држава, у новој 2024. години оствариће врло мали привредни раст – тек 0,6 одсто.
Прогнозе Европске централне банке и Међународног монетарног фонда су за нијансу оптимистичније – економија блока ће расти за 0,8 одсто, односно 1,2 одсто у 2024. години.
Анкетирани експерти тврде да привреда еврозоне неће моћи да надмаши раст од 0,6 одсто упркос томе што се очекује да ће плате расти брже од инфлације – раст зарада у зони јединствене валуте предвиђен је на само 4 одсто у 2024, док ће потрошачке цене порасти у просеку за више од 2,5 одсто и нешто испод 2,1 одсто у 2025. години.
Две трећине испитаника рекло је да привреда у зони евра клизи у рецесију.
ЕЦБ је раније предвиђала раст плата и инфлације у наредној години од 4,6 одсто, односно 2,7 одсто, што би означило раст реалних прихода домаћинстава први пут у три године. Европска централна банка очекује да ће потрошачке цене порасти за 2,1 одсто у 2025.
Економисти за "Фајненшел тајмс" упозоравају да ће незапосленост порасти с рекордно ниских 6,5 одсто у еврозони у октобру 2023. на 6,9 процената на крају следеће године.
Очекује се и да ће високе каматне стопе, вероватна превирања на енергетском тржишту и геополитичка нестабилност довести до дубље рецесије, као и да еврозони следи период још слабијег раста уколико Доналд Трамп победи на председничким изборима у САД, односно ако Украјина изгуби у сукобу с Русијом.