"Блумберг": Фокус Кине на производњу може увести свет у нови трговински рат

Фокус кинеске економије на производњу могао би довести до трговинског рата са другим светским индустријским силама, упозоравају аналитичари "Блумберга".

Усред раста пригушеног проблемима, као што су дуготрајне последице пандемије ковида 19 и кризе на тржишту некретнина, Пекинг је почео да улаже велика средства у производњу, што се може видети на вртоглавом порасту издавања кредита за 38,2 одсто у прва три квартала минуле године, према подацима Кинеске централне банке.

Укупна улагања у сектор производње такође су скочила за 6,3 одсто у првих девет месеци 2023. године у односу на претходну годину, и за 11,3 одсто када је у питању високотехнолошка производња, према подацима кинеског Националног бироа за статистику.

Разлог више да не зарате: Сукоб САД и Кине око Тајвана могао би да среже глобални БДП за 10 одсто

Са друге стране, Кина је остварила вишак произведене робе који је достигао око 2 одсто светског БДП-а, што је последњи пут виђено у САД после Другог светског рата, наводи "Блумберг интелиџенс".

Аналитичари процењују да се око 45 одсто кинеске произведене робе извози, од аутомобила до машина за прање веша, јер домаћа тражња није у стању да прати производњу. Пекинг је посебно био успешан у производњи и извозу електричних возила, батерија и соларних панела.

Према званичној статистици, вредност извоза тих производа порасла је за 42 одсто у односу на претходну годину, у прва три квартала 2023. године.

Иако је фокус на производњу до сада помогао земљи да избегне рецесију сличну оној која је задесила САД након колапса америчког тржишта некретнина 2008, ризикује се стварање неравнотеже у глобалној производњи која би могла да доведе до повећања трговинских тензија са другим земљама, упозоравају аналитичари.

Фокус Пекинга на "индустријској надоградњи" смањује увоз из земаља као што су Немачка, Јужна Кореја и Јапан, које су раније снабдевале кинеске фабрике компонентама високе технологије.

То би такође могло да доведе до прекомерне понуде робе "у индустријама у које Кина улаже веома много", како је у новембру упозорила америчка министарка финансија Џенет Јелен.

"Позитиван елемент овога је да ће постојати неке приче о технолошком успеху. То је добро... Проблем у томе је што постоји велико питање колико ће остатак света да трпи све већи кинески трговински суфицит. Већ можете да видите неки вид протекционистичке реакције", рекао је за "Блумберг" Артур Кробер, шеф истраживања у економској консултантској кући "Гавекал драгономикс".

Ова реакција је већ очигледна у напорима САД да ускрате Кини приступ својој напредној технологији и недавним истрагама ЕУ о кинеским електричним возилима, кажу аналитичари.