Русија је претекла Немачку и постала је пета економија у свету и прва у Европи по бруто друштвеном производу мереним паритетом куповне моћи, поручио је руски председник Владимир Путин.
"Русија је постала прва у Европи по економском обиму, упркос чињеници да је са свих страна гуше и притискају. Престигли смо Немачку и заузели пето место у свету: Кина, САД, Индија, Јапан, Русија", казао је Путин, напоменувши да је то "невероватан резултат под спољним притиском".
Русија је, према подацима ММФ-а, у 2023. години забележила економски раст од 2,2 одсто, што је ставља испред свих земаља Г7, али и већине држава Европске уније. Она се, дакле, опоравила од благог пада од 2,1 одсто који је, под иницијалним притиском санкција и почетка Специјалне војне операције, забележен 2022. године.
Према подацима Светске банке, БДП Русије усклађен са паритетом куповне моћи у 2023. години износио је 5,33 билиона долара.
Прва на свету је Кина са БДП-ом од 30,3 билиона долара, док су на другом месту САД, чији је БДП 25,4 билиона. Следе Индија (11,8), Јапан (5,7) и Русија.
Највећа економија ЕУ Немачка са БДП-ом од 5,31 билион долара пала је на шесто место, а остатак листе од топ 10 попуњавају: Индонезија, Бразил, Француска и Уједињено Краљевство.
Формула руског економског успеха
Иза добрих економских резултата Русије крије се пре свега улагање у капиталне инфраструктурне пројекте, јачање домаћих брендова који мењају стране и развој војне индустрије, сматра економиста Бранко Павловић.
"То је само делимично последица монетарне политике, пошто је каматна стопа је у одређеној мери и даље превисока, те постоји простор да се она спусти, што би довело до бржег економског раста", каже он за РТ Балкан.
Професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић слаже се са тим оценама и додаје да је Русија након увођења западних санкција успела да спроведе једну од најуспешнијих економских трансформација у изузетно кратком року.
"Као и у животу, када се затворе једна, отварају се друга врата. Русија је подигла своје производне капацитете и развила 'аутохтону' индустрију, док се извоз окренуо ка југу и истоку", наглашава он за РТ Балкан.
Аћимовић додаје да се Русија окренула ка флексибилнијим и перспективнијим тржиштима, пре свега у Азији, која имају већи економски раст од земаља Западне Европе, што је такође позитивна промена.
Бранко Павловић се слаже да је окретање ка истоку добро за руску привреду и додаје да су ту посебно значајни нови инфраструктурни пројекти.
"Развијају се ти велики инфраструктурни пројекти ка Истоку, али и ка Југу, ка Ирану - реч је о стратешки важном заобилажењу морских путева. То је једно ново развијање економске инфраструктуре које се у потпуности поклапа са кинеском пројектом 'Појас и пут'", сматра он.
Када је реч о поређењу економија Русије и Немачке, Павловић наводи и да је можда и најилустративнији податак да ће Русија ове године забележити економски раст од 3,5 до четири одсто, док ће Немачка највероватније бити у благој рецесији.
"Толико о њиховој 'паметној политици' и санкцијама", закључује он.