Председник Кине Си Ђинпинг саопштио је да је овој држави потребна снажна валута, јер намерава да постане "финансијска сила".
"Финансијска моћ требало би да има снажну економску основу, јаку валуту, централну банку, финансијске институције, регулативу и таленте", рекао је кинески лидер, преноси агенција Синхуа.
Он је, такође, позвао званичнике да "промовишу висококвалитетан финансијски развој".
"Неопходно је да се убрза изградња модерног финансијског система са кинеским карактеристикама", навео је кинески председник.
Си је нагласио да је неопходна већа повезаност кинеских и прекоокеанских тржишта, али и оценио да отварањем домаће финансијске индустрије треба пажљиво управљати.
"Развој кинеског финансијског сектора се суштински разликује од западног модела", додао је председник Кине.
"Блумберг" наводи да постоје знаци да је намера Кине да интернационализује јуан успешна.
Кинески јуан је, наиме, претекао јапански јен као валуту са четвртим највећим учешћем у међународним плаћањима у новембру. Први пут од почетка 2022. године, јуан је чинио 24 одсто кинеске робне трговине у првих девет месеци 2023, што је највиши ниво у последњих неколико година.
Резултати анализе коју су недавно спровеле "РИА Новости" показују да свака трећа земља Уједињених нација жели да напусти долар и окрене се већем коришћењу националних валута.
Истраживање је укључивало изјаве представника 193 државе Уједињених нација, које су преносили руски и други међународни медији. Од њих, чак 68 земаља једнозначно је иступило за дедоларизацију, истичући да се већ данас ради на томе, док "они најхрабрији отворено позивају на борбу са доларом директно са политичких трибина".