Најјача економија света почива на врло климавим, и све климавијим ногама, показују званични подаци америчких Федералних резерви и Министарства финансија.
Државни дуг
Амерички државни дуг достигао је невероватних, да-ти-очи-засузе 34 хиљаде милијарди долара (34 билиона).
Државни дуг је новац који је влада позајмила да покрије своје трошкове. У фискалној години, када потрошња (нпр. новац за путеве) премашује приходе (нпр. новац од федералног пореза на доходак) настаје буџетски дефицит.
Да би платила овај дефицит, влада позајмљује новац продајом тржишних хартија од вредности. Државни дуг је акумулација овог задуживања, заједно са припадајућим каматама. Како се дефицити ређају, тако дуг расте.
Камате на дуг
Камате на дуг САД премашиле су у октобру билион долара (хиљаду милијарди).
Као што и графикон показује, реч је о вртоглавом расту трошкова задужености.
Наиме, Влада САД је завршила своју фискалну 2023. у септембру, потрошивши 659 милијарди долара на отплату камата, у односу на 476 милијарди долара у фискалној 2022. и 352 милијарде долара у фискалној 2021. - три пута мање него сада, пре само три године.
Агресивна кампања Федералних резерви за повећање каматних стопа - у циљу сузбијања инфлације, која ипак упорно опстаје - повећала је цену кредита свима, па и самој америчкој влади. Већи трошкови задуживања значе да влада плаћа више камате на свој дуг.
Буџетски дефицит
Буџетски дефицит САД - који настаје када расходи савезне владе премашују њене приходе - достигао је 510 милијарди долара, чак за петину више него пре само годину дана.
У поређењу са националним дефицитом од 421 милијарду долара за исти период прошле године (октобар 2022 - децембар 2022), дефицит је повећан за 89 милијарди долара, односно 21 одсто.
Од 2001. године, буџет савезне владе сваке године има дефицит. Почевши од 2016. године, повећање потрошње на социјално осигурање, здравствену заштиту и камате на савезни дуг надмашило је раст федералних прихода.
Од финансијске 2019. до 2021. године, федерална потрошња је порасла за око 50 процената као одговор на пандемију ковида и тада је била највиша.
Оперативни губитак Феда
Оперативни губитак Федералних резерви (Фед) је 10. јануара ове године био у "црвеном" и износио је 136 милијарди долара. Пре тога је деценијама био у плусу од двадесетак милијарди годишње, што онолики губитак чини још драматичнијим.
То су само губици од плаћања комерцијалним банкама да "паркирају" новац код Феда и не одражава потенцијални губитак од још билион долара у "нереализованим" губицима - штампању новца током ковид затварања. Тим новцем, Фед је куповао обвезнице, махом државног дуга. Онда су подигли каматне стопе како би угушили инфлацију, цене обвезница су пале и Фед је почео да неконтролисано губи новац на обвезницама које губе своју вредност.
Наравно, Фед неће банкротирати - само ће престати да исплаћује свој профит америчком Министарству финансија, претварајући своје у губитке пореских обвезника.
Другим речима - дуг који се мери билионима долара, плус камате на тај дуг, плус губици Федералних резерви који се сваљују на леђа Американаца, значе да ће САД наставити да се задужују. Докле, остаје да се види.