Према плану "Србија 2027 - скок у будућност" биће изграђено 487 километара путева у Србији и реконструисано више од 200 километара пруге.
Од Београда до Суботице стизаће се за 70 минута, а од Београда до ниша за 100 минута.
Министар грађевинарства Горан Весић је у разговору за РТС одговорио на питања којом динамиком ће се завршавати инфраструктурни пројекти, како ће бити обезбеђен новац и да ли имамо довољно радника.
Истиче да ће ове године бити завршен Моравски коридор од Прељине до Адрана и од Кошава до Трстеника.
"Остаје да се заврши деоница између Трстеника и Краљева, са петљом Врњачка Бања, затим горе Врба и Почековина и онда ће Моравски коридор бити комплетно завршен", рекао је Весић.
Ове године биће завршена и 23 километра од ауто-пута до Пожаревца када је у питању Дунавски коридор. Овај коридор биће потпуно завршен 2026. године.
Подсећа и на то да ће се завршити Фрушкогорски коридор, до Новог Сада, а ове године у октобру биће завршен и део ауто-пута Милош Велики од Паковраћа до Пожеге.
Креће се и са изградњом два нова пута – први је део пута Јужни Јадран према Црној Гори, а други Београд-Сарајево.
Реконструкција више од 200 километара пруга
Министар грађевинарства подсећа и да ће ове године бити завршена изградња 108 километара брзе пруге од Новог Сада до Суботице, тако да ће се од Београда до Суботице путовати за 70 минута.
У току је, каже, расписивање тендера за изградњу брзе пруге до Ниша, која ће омогућити да се од Београда до Ниша стигне за 100 минута.
Поред брзих пруга, ради се и реконструкција регионалних пруга – пруге Сталаћ-Краљево-Рудница, пруге Ваљево-Врбница, Банатске пруге, пруге између Врбаса и Сомбора, пруге Суботица-Сомбор-Богујево-Сајлово-Нови Сад, Ниш-Димитровград.
Заједно са Владом Босне и Херцеговине креће се у реконструкцију пруге која повезује нашу престоницу, преко Малог Зворника са БиХ.
Весић је рекао и да ће заједно са Владом Северне Македоније покушати да добију средства Европске уније помоћу којих би се изградила пруга која ће повезати Ниш и Скопље, док ће се са бугарским партнерима радити на изградњи још једне брзе пруге.
Колико ће да коштају инфраструктурни пројекти
На питање одакле нама новац за све те пројекте када је буџет његовог министарства сличан прошлогодишњем, Весић одговара да је буџет Министарства грађевинарства у делу који се односи на ове инвестиције већи него прошле године, као и да се за пројекте опредељује новац из више министарстава.
"Ми смо прошле године као држава уложили три милијарде евра у инфраструктуру, ове године улажемо четири милијарде евра. И то је такође наш одговор на кризу у Европи", рекао је Весић.
Истиче да ће БДП Србије захваљујући улагањима до краја 2027. износити 92 милијарде евра, док је просечна плата у Србији износити 1.400 евра.
И док је део пројеката финансиран из буџета, други део је финансиран из кредита. Услови задуживања зависе од тога код кога се задужујемо, напомиње Весић.
"Свако задуживање је закон који се ратификује у Скупштини, тако да посланици са сваким предложеним задуживањем могу да прочитају услове под којима се задуживање врши. У сваком случају ми смо земља која је стабилна, која има висок рејтинг и због тога нам је могуће да се задужујемо и под повољнијим условима од многих других земаља", рекао је Весић.
Мораће да граде страни радници
Велики број пројеката значи и да ће бити потребан велики број радника. У случају наше земље, то значи и да ћемо морати да увеземо радну снагу.
"Ми смо земља која само у грађевинарству има око трећину стране радне снаге. Прошле године смо либерализовали радно законодавство, у смислу да могу лакше да долазе страни радници. Како буде расла индустрија, мораћемо још више да имамо стране радне снаге и то је нешто што нас сасвим сигурно чека", рекао је Весић.
Наводи да је прошла година била година опоравка грађевинске индустрије.
"Имали смо константан раст у броју дозвола, у вредности изведених радова, у броју изграђених квадрата и то је нешто што нас чека. Када, као што сте могли сами да чујете, просечна плата ће бити до краја ове године 958 евра. Када просечна плата у једној земљи пређе 1000 евра, тада и средња класа почиње да улаже у станове и тада ће имати додатне купце за станоградњу и то ће се позитивно одразити на нашу грађевинску индустрију", рекао је Весић.