Учешће земаља БРИКС-а у трговинском билансу Русије за две године је удвостручено, а обрачуни са тим земљама у националним валутама порасли су више него троструко и сада износе 85 одсто, изјавила је шефица руске Централне банке Елвира Набиулина.
Обрачуни Русије са земљама БРИКС-а извршавају се у националним валутама, укључујући рубљу.
Она је, говорећи о уделу националних валута у трговини Русије са БРИКС-ом, рекла да је он пре две године износио 26 одсто, док је данас на нивоу од 85 процената.
Набиулина је напоменула да је и значајно порастао удео земаља БРИКС-а у спољнотрговинској размени Русије.
"Удео је сада око 40 одсто, док је 2022. године био мањи од 30 одсто, а 2021. око 20 процената", додала је Набиулина за "Спутњик".
Она је истакла да је Руска централна банка тренутно у преговорима са многим пријатељским државама о прекограничним обрачунима у дигиталним валутама.
"Тренутно водимо консултације и преговоре са многим пријатељским земљама и, наравно, земљама БРИКС-а о прекограничним обрачунима у дигиталним валутама, и верујем да ће се тај процес у будућности развијати", напоменула је шефица руске Централне банке.
Такође, према њеним речима, Русија са другим земљама БРИКС-а разматра интеракцију националних система преноса финансијских порука, док се руској платформи истовремено већ прикључило 159 страних учесника из 20 земаља.
Неколико година уназад, СВИФТ је био главни систем за обраду плаћања, а преко њега су се одвијале готово све банкарске трансакције у свету. Ипак, 2014. године, када су западне државе први пут запретиле да ће Москву искључити из система, велике земље почеле су да стварају своје алтернативе. У Русији се појавио систем преноса финансијских обавештења (СПФС), у Кини – Систем прекограничних међубанкарских плаћања (ЦИПС). Индија, такође, има свој систем за трансфер плаћања.