Хектар земље, од свих држава Европске уније, најлакше је купити у Хрватској, где у просеку кошта око 3.700 евра. Просечна цена њиве исте површине у Србији је дупло већа – 7.400 евра. Најновији подаци статистичког бироа Европске уније "Еуростат" показују да је просечна цена пољопривредног земљишта у 2022. години на нивоу ЕУ била 10.578 евра.
Најближе Хрватској по просечној цени по хектару су Летонија сa 4.420 и Словачка, где је хектар коштао у просеку 4.790 евра. У Словачкој је био 4.790 евра, док је пета на листи најповољнијих земаља Мађарска где хектар земље у просеку кошта 5.240 евра. У Бугарској и Румунији цена пољопривредног земљишта је слична као у Србији, у просеку 7.300, односно 8.000 евра.
Статистичари су израчунали да је убедљиво највећи просечни трошак по хектару на Малти, где је био вртоглавих 232.230 евра, што одражава ограничену доступност обрадивог земљишта и притисак да се оно користи и у друге сврхе, јер тешко да постоји пољопривредна култура чији би се узгој исплатио на земљишту за које је потребно издвојити толико новца.
После Малте, по цени обрадиве земље у врху листе су Холандија са 85.431 евра по хектару, Луксембург са 42.720 и Ирска 38.013 евра. Словенија је 2022. године заузела пето место на листи земаља са најскупљим пољопривредним земљиштем. Просечна цена пољопривредног земљишта за целу земљу била је претпрошле године 23.282 евра, од чега у источној Словенији 20.075 евра, а у западној 39.494 евра.
У Грчкој, Чешкој, Пољској и Шпанији цена се кретала око европског просека, према табелама завода за статистику. Евростат није имао податке о цени хектара у Белгији, Немачкој, Аустрији, Италији, Португалу и на Кипру.
У агенцијама за некретнине кажу да су за куповину њива у Србији највише заинтересовани ратари који желе да прошире своје поседе, али да има и оних који желе да вишак новца инвестирају у земљу. С друге стране, власници пољопривредног земљишта најтеже се одлучују за продају овог типа непокретности.
Недовољна понуда и велика потражња зато дижу цену, па је у последње три године хектар у просеку поскупео са 6.100 на 7.400 евра. Према подацима Републичког геодетског завода (РГЗ) цене се крећу у широком распону од испод 300 евра, па све до више од 37.000 евра по хектару, у зависности од дела Србије у којем се њива налази.
Куповина земљишта добра инвестиција
Према подацима РГЗ највише цене су биле на на територији Јужнобачког округа, а најниже у Топличком округу. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2023. године прометовано је у општини Вршац (КО Павлиш) по цени од чак 1.850.496 евра.
"На основу понуде која се налази на нашем сајту може се рећи да постоји интересовање и потреба за овом врстом непокретности. Тренутно имамо више од 7.000 огласа за продају плацева у Србији. Постоје три врсте плацева који се оглашавају – грађевинско, пољопривредно и индустријско земљиште. Цене варирају у зависности од локације, инфраструктуре, типа земљишта као и величине плаца. Највише се оглашава грађевинско земљиште (4.097 огласа), потом следи пољопривредно (953 огласа), а најмање индустријско (око 50 огласа )", каже за РТ Балкан Александра Михајловић са специјализованог сајта за оглашавање некретнина 4зида.
Она напомиње да је куповина земљишта у овом тренутку добра инвестиција, јер су процене да ће у будућности цене бити све веће.
"Када је у питању грађевинско земљиште најбоље је инвестирати тамо где се ради или планира нека инфраструктура, нови путеви. На пример улагање у земљиште у Сурчину ће се у будућности изузетно исплатити, јер стручњаци предвиђају да цене квадрата и земљишта у овом делу Београда могу само да расту због одличне инфраструктуре, близине ауто-пута као и најављених инвестиција", каже Александра Михајловић.
Цене плацева у Сурчину се сада крећу од 2.500 до 20.000 евра по ару. Такође влада интересовање и за плацеве у Сопоту, Овчи, Барајеву, Фрушкој гори, Сланкамену, Врднику.
"Иако је наше истраживање, које смо спровели крајем прошле године међу агенцијама за некретнине, показало да је у односу на период корона вируса у 2023. години било смањено интересовање и да се бележи пад куповине викендица, земљишта и плацева, и даље је велики број оних који желе да имају своје парче земље ван града, да имају викендицу и место где могу да се одмарају током године", каже Александра Михајловић.
Закуп 200 евра по хектару
На нивоу ЕУ, просечна цена закупа обрадивог пољопривредног земљишта и пашњака износила је 199 евра по хектару 2022. године. Међу земљама ЕУ чији су подаци били доступни "Еуростату", најјефтинији закуп био је у Словачкој, где је у просеку требало издвојити 57 евра по хектару. Близу је и Хрватска, са просечном ценом закупа од 74 евра по хектару.
Највећа закупнина 2022. плаћена је у Холандији, у просеку 843 евра по хектару. У Мађарској и Литванији просечна цена закупа била је скоро једнака просеку ЕУ. Статистичари нису имали податке о ценама закупа за Белгију, Кипар, Немачку, Италију, Пољску и Румунију.