Пад производње у САД преполовио је количине америчког дизела које стижу у Европу, док је ситуација са добављачима са Блиског истока закомпликована због дешавања у Црвеном мору и великих кашњења испорука. И Влада Руске Федерације је најавила да ће од 1. марта увести привремену забрану извоза бензина.
Осим ових глобалних утицаја на снабдевеност тржишта деривата у нашој земљи, и Нафтна индустрија Србије је објавила да Рафинерија у Панчеву неће радити до половине априла. Шта све то значи за возаче у Србији, да ли ће на пумпама бити довољно горива и по којим ценама?
Од почетка године дизел је у Србији поскупео са 194 на 206 динара, док је цена бензина сада 185 динара, што је 10 динара више него почетком јануара.
Влада Србије је недавно продужила важење Уредбе о ограничењу цене деривата нафте за још шест месеци. Ова мера је донета у циљу спречавања већих поремећаја и очувања животног стандарда грађана, а имајући у виду да је тржиште и даље нестабилно. Иначе, цена горива на нашим пумпама се утврђује једном недељно, сваког петка, по формули која се заснива на последњој цени по којој се тргује нафтним дериватима на референтној берзи у Медитерану, а укључује и трошкове транспорта, као и курс долара према динару.
Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже за РТ Балкан да ће горива бити довољно и да нема ризика по снабдевање, јер је ремонт рафинерије планиран.
Напомиње да су увелико предузете мере код свих дистрибутера на домаћем тржишту и да су сви подигли залихе на нешто виши ниво како би у периоду застоја рада рафинерије могли да обезбеде и логистику и допремање новог горива.
"Та постројења непрекидно раде, чини ми се да је рафинерија била у погону четири године без прекида и мора једном да се заустави и да се обави ремонт. То раде све рафинерије у окружењу и планирају своје ремонте по неколико година унапред и тада се тржиште обезбеђује унапред за тај период док трају радови. Обезбеде се веће залихе, а повећа се и удео увозног горива, које би требало да надокнади снабдевање у том ограниченом периоду", објашњава генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Компанија НИС je саопштила да ће у Рафинерији нафте Панчево у периоду од 29. фебруара до 17. априла бити изведени плански ремонтни и инвестициони радови на већини процесних постројења који ће омогућити унапређење производних процеса. Они су навели да је то највећи ремонт по обиму и комплексности у историји панчевачке рафинерије, а вредност радова и инвестиција се процењује на 95 милиона евра.
Ремонтом је планирана реализација више од 10 инвестиционих пројеката, а уз запослене у рафинерији, ће бити ангажовано више од 2.000 запослених екстерних извођача.
Директор блока Прерада у компанији НИС Владимир Гагић рекао је да је тај капитални ремонт најкомплекснији с обзиром на модернизацију и повећање броја производних постројења током претходних година.
Из Нафтне индустрије Србије су истакли да ће током активности тржиште бити уредно снабдевено свим врстама нафтних деривата, захваљујући повећању обима производње у претходним месецима чиме су обезбеђене довољне количине залиха за време трајања ремонта.
Никоме не одговара висока цена деривата
Томислав Мићовић каже да ни забрана извоза бензина из Русије не би требало значајније да утиче ни на регионално тржиште, ни на Србију, јер он ни до сада није долазио на наше тржиште.
"Рафинерије са севера ће морати да отпремају мало веће количине у Европу, али сигуран сам да то неће утицати на српско тржиште. Нема индиција да ће се десити нешто што би могло битније да утиче на раст цена и бензина и дизела у Србији. Највеће промене цена, и повећање и смањења дешавају се под утицајем промена на глобалном тржишту. На цене деривата утичу берзанске котације дизела и бензина, и наравно увек, велики проблем могу да направе и државне дажбине, јер су оне у већини земаља око 50 процената и више, од малопродајне цене горива", каже Мићовић.
Он подсећа да је цена дизела протеклих месеци била и 180 динара, али и 220 динара, а да је сада на 206 динара.
"Дистрибутерима више одговара да цена буде нижа, јер онда расте потрошња. Сваки раст цена редукује потрошњу и то ником не одговара. Не зарађује се од високе цене. Што је виша цена на пумпама, знајте да су власници платили много већу цену у велепродаји. Држава контролише маржу и цене лимитирањем малопродајне марже, тако да они зарађују исто већ годину дана, а много тога се променило, од раста минималца до цена струје", каже Мићовић.