И поред отпуштања прошле године, индустрија информационо-комуникационих технологија и даље најбрже расте. Србија је дуго важила за земљу чији стручњаци развијају производе за друге компаније, али се последњих година и то мења.
ИТ сектор је постао најзначајнија извозна грана Србије, са највећим суфицитом и најбржим растом. Извоз је у прошлој години досегао 3,44 милијарде евра, што је 27 одсто више него у 2022. години.
Раст извоза прати и раст броја запослених – 2016. године у овом сектору радило је око 56.000 људи, док је тај број прошле године достигао 110.000.
Земље у које Србија навише извози високотехнолошке услуге су САД, Велика Британија, Швајцарска и Немачка.
"Србија је до сада, нарочито последње две године, препозната као добро место за улагање, бизнис девелопменте и довођење нових аутсорсинг центара великих светских компанија. Да би се то задржало, морало би да се задрже порески подстицаји и остале олакшице које је Влада до сада давала", каже Михајло Поштић, директор Луксофта у Србији.
Масовна отпуштања светских компанија, попут "Мајкрософта", "Амазона" и "Мете", осетила су се у целом свету. Ипак, програмери су и даље тражени.
"Оно што баца сенку на целу годину је да смо на запошљавању могли да видимо податак од 50 одсто мање огласа за посао у ИТ индустрији. Добро је да смо за разлику од глобалног нивоа, имали далеко мање отказа у Србији, до два одсто укупно запослених", указује Марко Вучетић са сајта "Хелоу ворлд".
Србија међу 20 земаља са највише талената
Према истраживању организације "Стартап геном", Србија је препозната као један од 20 најбољих европских ИТ екосистема по доступности талената.
Као предности због којих стартап треба основати или преселити у Београд или Нови Сад, наведене су субвенције државе и међународна повезаност.
"Ако тражите земљу да инвестирате у иновације, информационо-комуникациону технологију, вештачку интелигенцију и биотехнологију, Србија је право место у Европи. По расту извоза ИКТ услуга, у прве три земље смо у Европи у периоду од 2016. до 2022. године. Са Европском банком за обнову и развој инвестирамо у иновације, научну инфраструктуру, изградњу нових научно-технолошких паркова", наводи премијерка Ана Брнабић.
Да би се раст домаће високо-технолошке индустрије наставио, упућени истичу неопходност подизања свести о важности информационих технологија за привреду, наставак подстицаја државе, као и већи број студијских програма из те области.