Индустрија у Србији је оборила рекорд у јануару и достигла највећи ниво у претходне три деценије. Производња је првог месеца ове године била за 6,9 одсто већа него 12 месеци раније, највише захваљујући прерађивачком сектору. Како је објављено у мартовском издању Макроекономске анализе и трендови (МАТ), највећи годишњи раст регистрован је у производњи рачунара, електронских и оптичких производа.
У тој области производња је за чак 83,5 одсто већа него у јануару 2023. Одмах иза по расту следи производња основних метала, која је за 72 одсто већа него у јануару лане.
Изузетан раст на годишњем нивоу од 55 одсто забележен је и у индустрији осталих саобраћајних средстава.
"Најчешћи раст је забележен у групи рачунара, електронских и оптичких производа, највише захваљујући производњи електричних бројила које је 'Електропривреда Србије' почела да замењује. За повећање у производњи саобраћајних средстава заслужни су произвођачи ауто-делова у нашој земљи", каже Иван Николић економиста и уредник часописа МАТ.
Како се наводи у анализи МАТ, индустрија очигледно успешно одолева бројним текућим екстерним изазовима и геополитичким ограничењима. Стручњаци сматрају да краткорочно оживљавање прерађивачког сектора мало вероватно на средњи рок и да би позитиван преокрет у другој половини 2024. могла да донесе масовнија производња потпуно новог модела "фијата" у Крагујевцу.
У мартовском часопису се наглашава да успоравање инфлације даје позитивне ефекте на међугодишњи обрачун реалне зараде које су у децембру увећане за 4,9 одсто. Висок раст зарада потиче од примања запослених ван јавног сектора, а економисти објашњавају да како број запослених у приватном сектору расте, његова доминација је све израженија и у маси исплаћених нето зарада, што је за економију, а посебно фискалну стабилност, повољно и подстицајно.
"Инфлација је у јануару 2024. додатно смањена на међугодишњем нивоу. Поврх тога, у НБС се очекује да ће се међугодишња инфлација смањити и у фебруару на око 5,5 одсто", истиче се у мартовском издању МАТ.