Амерички потрошачи су прошле године платили скоро 50 одсто више за трошкове кредитних картица него 2020, годину дана пре него што је председник Џозеф Бајден преузео дужност. Тај скок притиснуо је породичне буџете и покренуо изборно питање о ономе што републиканци кажу да је криза трошкова живота.
Камате и накнаде за кредитне картице порасле су за 51 милијарду долара на 157 милијарди долара, према подацима које су америчке банке доставиле Федералној корпорацији за осигурање депозита.
Кашњења са исплатом дугова по кредитним картицама такође су на највећем нивоу у скоро 13 година, према подацима "Мудиса", иако су банке пријавиле рекордне профите од кредитних картица.
Повећање трошкова кредитних картица дошло је пошто су америчке Федералне резерве подигле каматне стопе на 23-годишњи максимум. Очекује се да ће централна банка почети да смањује стопе до овог лета.
Републиканци кажу да је дуг по кредитним картицама пример како је Бајденова економска политика изазвала кризу трошкова живота за Американце са ниским приходима.
У међувремену, анкете јавног мњења показују да Американци сумњају у Бајденову економску политику упркос ономе што се у јавности представља као здрав раст бруто домаћег производа и ниска незапосленост, што представља велику претњу његовој кандидатури за реизбор ове године.
Половина Американаца осећа да живи лошије него пре четири године под Доналдом Трампом и оцењује економски учинак бившег председника далеко вишим од Бајденове.
Гласачи су под стресом због дуга по кредитним картицама: 28 одсто их је навело то као један од највећих извора финансијског стреса у анкети за "Фајненшел тајмс" која је спроведена раније овог месеца.
Тај стрес није ни приближно висок као стрес због инфлације која је извор забринутости за 80 одсто њих. За разлику од инфлације, број гласача забринутих за кредитне картице расте, чак и када је Бајденова администрација ублажила пенале за кашњење отплате дуга.
У последње три године, Американци су "набили" милијарде долара дуга по кредитним картицама. У извештају о последњем кварталу 2023. године, њујоршки Фед је навео да је дуг по кредитним картицама достигао рекордних 1,13 билиона долара, растући једном од најбржих стопа за више од 20 година, иако је у реалном смислу и даље испод нивоа финансијске кризе. Приходи су такође порасли у том периоду.
Ипак, аналитичари кажу да је скок дуга по кредитним картицама знак да све већи број потрошача тешко подноси трошкове с обзиром на повећање цена свега, од хране до авио-карата у последње две године.
"Ниво дуга расте, а зајмови кредитним картицама имају највише стопе дуга за већину потрошача. То је заиста знак да се породице са нижим приходима у САД суочавају са додатним финансијским притиском", рекао је Роберт Сокин, глобални економиста у "Ситију"