Амерички буџетски дефицит порашће у наредних 10 година, са 1,6 билиона долара на 2,6 билиона долара, пошто више каматне стопе оптерећују владине финансије, упозорило је независно фискално тело Конгреса.
Буџетска канцеларија Конгреса (ЦБО) саопштила је да ће отплате камата на дуг америчке владе чинити око три четвртине раста дефицита од сада до 2034. године.
Удео дефицита у бруто домаћем производу повећао би се са 5,6 одсто у 2024. на 6,1 одсто за 10 година, због трошкова сервисирања дуга, остајући знатно изнад просека од 3,7 одсто у последњих 50 година, саопштено је из ЦБО.
Пројекције наглашавају растуће фискалне изазове са којима се суочавају владе широм света које су потрошиле много да подрже економије током пандемије ковида, али се сада боре са много вишим каматним стопама док отплаћују своје дугове, пише "Фајненшел тајмс".
Федералне резерве подигле су каматне стопе за 525 базних поена између пролећа 2022. и лета 2023. на 23-годишњи максимум од 5,25-5,5 одсто у покушају да обуздају инфлацију. Потези Феда повећали су приносе на америчке обвезнице, подижући владине трошкове задуживања.
Све већи дефицит - износ за који државна потрошња премашује приходе - натерао је рејтинг агенцију "Фич" да у августу скине САД троструки А рејтинг, навевши да фискални проблем земље значи да ће њен дуг далеко премашити нивое који се виде у другим земљама које су имале ААА рејтинг.
ЦБО је саопштио да ће укупни терет јавног дуга САД порасти изнад 100 одсто БДП-а 2025. и да се очекује да ће бити око 116 одсто БДП-а до 2034. године.
Док статус долара као глобалне резервне валуте значи да америчке хартије од вредности остају атрактивна имовина, пораст потрошње и дефицита брине како економисте.
Економисти су забринути да ниједан од председничких кандидата САД, Џозеф Бајден и Доналд Трамп, не говори о повећању пореза како би се затворио све већи јаз између онога што влада троши и зарађује. Уз то, проблем са горњом границом дуга и ризиком од затварања владе, такође изазива забринутост.