Због забране трговине српским производима на територији Косова и Метохије од јуна 2023. године, па до сада, домаћа привреда бележи губитак од 150 до 200 милиона евра. То Србији, ипак, ништа не значи, како наводи Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе и услуге при Привредној комори Србије (ПКС), јер власти у Приштини и даље не одустају од своје политике, тако да нашој земљи остаје само да сабира губитке, јер на прилике не може да утиче.
"Обашка то што се због забране трговине робом Цефта споразум крши, иако је Цефта изнела о свему томе своје неформално мишљење. Власти у Приштини и даље не одустају од блокаде, а посланици у ЕУ имају капацитет да озбиљније упозоре, али то избегавају и самим тим привреда Србије не може другачије да се позиционира, него може само да чека да то све прође", истиче Станић, подсећајући да је за прва два месеца ове године укупна трговинска размена Србије и Косова износила око 45 милиона евра.
Извоз је вредео око 38 милиона евра, док је увоз износио око седам милиона евра.
"Биланс размене, односно колико смо више извезли, него увезли робе са Косова у Србију, вредео је око 30 милиона евра. Када се ови подаци упореде са истим периодом лане, приметно је да је отпрема (извоз) у јануару 2023. године била двоструко већа и да је износила око 67,5 милиона евра. Исти случај је био и са билансом размене: двоструко је био већи и износио је око 60 милиона евра", наводи Станић.
Кад је реч о прошлој целој години, укупна трговинска размена Србије и Косова износила је око 367 милиона евра, а биланс 279 милиона евра, за разлику од 2022. године када је та размена била 518 милиона евра, а биланс размене 415,5 милиона евра.
"У прва два месеца ове године на Косово је отпремљено 48,8 тона робе, за разлику од прва два месеца лане када је отпремљено око 92 тоне робе. Када је реч о допреми, у прва два месеца ове године она је износила 8,6 тона, а лане у истом периоду 9,7 тона", додаје Станић.
Највећа мука за обичне људе
Све што се догађа и није толико велики проблем за Србију, већ више за привреду Косова, посебно северног дела, где су доминантно Срби, а штета која се њима дешава је практично ненадокнадива и многи од њих су принуђени да затварају бизнисе.
"Није проблем само у неиспорученој роби, јер се велика штета прави и у нарушавању поверења компанија, пословним односима између привредника и планирању пословних операција, у смислу шта радити с том робом, да ли је преусмерити даље... Због тога не може превише да трпи наша привреда, али могу да се смање приходи компанија које тамо имају значајан пласман робе, посебно оних мањих компанија. То су махом фирме које послују у оквиру сектора прехрамбене индустрије, а делом и металске", наводи Станић, подсећајући да ипак нико није витално угрожен, али ће им приходи свакако бити мањи због ове блокаде.
Када погледате те најзначајније фирме које пласирају робу на Косову, то су углавном фирме у страном власништву, углавном западном, указује саговорник "Политике", који додаје да те компаније имају и друга тржишта и велику корпорацију иза себе.
"Ова забрана је штетнија за обичне људе, за оне који су набављали повољнију робу из Србије, па су је продавали у малопродајним објектима на Косову. Сада када то више не могу да раде, морају да је набављају из Бугарске или Северне Македоније, па су самим тим мање конкурентни", наводи Станић.
Подсећања ради, од почетка забране у једном моменту се ипак смањио обим ограничења, тако да сада репроматеријали и машине пролазе, а на Косово и даље не могу да одлазе финални производи из Србије.
"И даље су блокирани, иако су тражени на Косову, и финални и сировине. Помоћу њих се, када нема блокаде, остварује годишње око 450 до 500 милиона евра промета. У том укупном износу, око 400 милиона евра односи се на отпрему (извоз) на Косово, док се 100 милиона евра промета односи на допрему (увоз) робе са Косова у Србију" додаје Станић.