Да ли ће Руси јести српски, а Срби руски хлеб

Иако у последње време отежани по геополитичким притисцима, економски односи Србије и Русије остали су стабилни, а извоз одржан

Потписивањем уговора о међусобној сарадњи између Руског савеза пекара и Уније пекара Србије, јуче је у Београду почео Међународни пословни форум "Русија – Србија: савремено пекарство и перспективе развоја".

За учешће на пословном форуму пријавило се више од 100 компанија, од којих је скоро 30 руских.

Према речима председника Руског савеза пекара Димитрија Семјенова, реч је о првом оваквом руско-српском форуму у пекарству и представља значајан међународни догађај. Главна тема – хлеб и пекарство – није случајна, јер је борба против глади и за безбедност хране, чија су основа хлеб, брашно и жито, системски нерешен проблем у свету.

Истакао је важност тога што пекарска индустрија није само главна социјална грана сваке државе већ и интегрише више од 50 сродних грана, што указује на висок значај овог форума за наше пријатељске државе и за светску економију у целини.

"Имао сам прилике да се у Београду упознам са пекарским производима, пробам хлеб и заиста је изврстан, али и различит од оног који се прави у Русији. Уверен сам да ћемо у наредном периоду развити контакте и успоставити чврсту сарадњу, као и да ће хлеб из Србије моћи да се купи у радњама у Москви, али и обрнуто", рекао је Семјенов, иначе представник удружења које окупља више од 200 компанија из овог сектора у 73 региона. 

Председник Уније пекара Србије Зоран Пралица истакао је да је дневни ред бизнис форума опширан и да ће се бавити многим актуелним питањима, укључујући размену искустава из области примене напредних технологија у пекарској индустрији, актуелних решења у сфери снабдевања индустрије сировинама, опремом.

"Имаћемо дискусије о питањима у вези са оспособљавањем специјалиста и научно-техничких ресурса који су данас неопходни за повећање конкурентских предности на глобалном тржишту хране", рекао је Пралица и додао да је уверен да ће све ово допринети покретању нових заједничких пројеката и улагању у перспективне пословне идеје.

Иако у последње време отежани по геополитичким притисцима, економски односи Србије и Русије остали су стабилни а извоз одржан.

Према подацима Привредне коморе Србије које је презентовао Бојан Станић из ПКС, у 2023. на руско тржиште извозило је 1.100 компанија са 8.000 радника, а вредност извоза била је 1,1 милијарду евра. Посебно је важан извоз услуга, пре свега информационих технологија, где Србија остварује суфицит, док нам је Русија у овом сегменту пети трговински партнер после САД, Велике Британије, Швајцарске и Немачке.

У нашој држави послује 2.000 фирми у већинском руском власништву, које запошљавају 4.000 људи. Прошле године вредност руских директних инвестиција била је 200 милиона евра.

Савремено машинство, опрема, инжењерска подршка и паковање неке су од главних тема пословног форума, као и савремене технологије за замрзавање пекарских и кондиторских производа, које омогућавају испоруку свежих производа до крајњег потрошача скоро на било коју удаљеност.