Плате на скенеру: У ком сектору су највеће зараде, а ко са факултетском дипломом добија најмање
Већини радника у Србији плата од 1.000 евра, коју су надлежни више пута најављивали, је само сан, али има и оних којима се већ сада остварио. Министар финансија Синиша Мали је недавно изјавио да је циљ да до краја ове године просечна плата у Србији достигне 920 до 930 евра, а до краја следеће године 1.000 евра.
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику (РЗС), запослени у 14 делатности неће морати да чекају више од годину дана да би остварили тај просек, јер су у фебруару зарадили више од 1.000 евра.
Ван конкуренције су, могло би се рећи, програмери, који су на првом месту међу најплаћенијим занимањима са просеком од 276.778 динара.
Другопласирани су пилоти, контролори летења и стјуардесе, али је просечна плата у сектору ваздушног саобраћаја за око 85.000 динара мања у односу на ИТ и износи 191.409 динара. На трећем месту су запослени у области научног истраживања и развоја са 189.745 динара, а на четвртом директори, менаџери и остали чија занимања спадају у управљачке делатности са просеком од 159.483 динара.
У топ пет по зарадама је и сектор финансијских услуга са просечном платом од 152.068 динара. Међу најплаћенијим радницима су и запослени у производњи дуванских производа са просеком од 152.874 динара.
За њихове месечне плате већина радника у Србији мора да ради минимум два месеца. Према подацима РЗС просечна зарада у фебруару је била 94.125 динара, али је медијална нето зарада износила 72. 956 динара, што значи да је 50 одсто запослених примило плату мању од тог износа.
Републички завод за статистику је недавно објавио и податке по секторима делатности, према нивоима квалификације, а у обрачун су узете просечне плате из септембра 2023. године. Када се висина примања преточи у проценте ситуација је следећа - чак 24,3 одсто запослених у Србији зарађује мање од 45.000 динара, док 19,4 одсто прима плату до 60.000 динара, а још 20,4 одсто мање од 80.000 динара.
Између 80.000 и 100.000 динара заради 15,6 одсто радника у Србији, док је најмање оних са највећим примањима. Више од 100.000, а мање од 120.000 динара добија 7,2 одсто запослених.
Оних за које плата од 1.000 евра више није недостижна има свега 13,1 одсто. Више од 120.000 динара добија 5,3 одсто запослених, док плату већу од 150.000 динара има 3,5 одсто запослених у Србији. Највеће зараде, изнад 200.000 динара прима свега 4,3 одсто запослених.
Просветари најмање зарађују
Када се пореди ниво квалификација, најниже зараде међу високообразованима имају просветни радници. Просечна плата са запослених са седмим и осмим степеном у сектору образовања је 91.246 динара, што је значајно мање чак и од факултетски образованог кадра у сектору услуга смештаја и исхране, који имају просечне плате око 96.508 динара.
Према подацима РЗС највреднија диплома, ако се гледа износ плате је у сектору информисања и комуникација у који спадају и програмери, а где је просек 250.924 динара.
У овом сектору су највише плате и за оне са дипломама четворогодишње школе и износе 164.739 динара, док су на другом месту са 109.287 запослени у рударству. Најниже плате са четворогодишњим образовањем имају у услужним делатностима - 43.687 динара.
Анализа показује и да су радници са завршеном основном школом у појединим секторима боље плаћени од оних са средњошколским дипломама у другим делатностима.
У рударству ова категорија запослених има просечну плату од око 73.045 динара, што је више од просека већине запослених са средњошколским дипломама, попут оних који су ангажовани у трговини (62.095 динара), прерађивачкој индустрији (68.788 динара) или у сектору пружања услуга исхране и смештаја (47.729 динара).
Милош Турински из "Инфостуда", каже да разлика у платама осликава однос понуде и потражње на тржишту рада.
"Можемо да посматрамо и водоинсталатере, који зарађују више од лекара. Ситуација можда није правична, али таква је тренутно на тржишту рада. За некима постоји много већа потреба, него за другима и једноставно у тој борби са конкуренцијом и потражњи за квалификованим кадром, послодавци морају да понуде више", објашњава Милош Турински.
Он напомиње да се сваки послодавац труди да понуди боље услове од конкуренције, да би привукао квалитетније раднике, јер је понуда таквих кандидата ограничена.