За европске земље 2024. година је требало да означи прекретницу у поправљању скора када су у питању јавне финансије од Француске до Велике Британије. То, међутим, европским економијама не иде баш по плану, нарочито због каматних стопа које су и даље на високим нивоима.
Док ће већина ипак успети да оствари напредак у обуздавању дефицита постепеним укидањем мера енергетске подршке, притисци и нових и постојећих обавеза, и утицај повећања каматних стопа, сада ће задржати државни дуг на високом нивоу или чак на скали раста у већем делу ЕУ. Италијанске позајмице, на пример, ускоро би могле поново да пређу 140 одсто БДП-а.
То ће оставити неке владе заглављене између иритирања бирача смањењем потрошње или повећањем пореза, али с друге стране и изложене ризику од губитка поверења код инвеститора. Позадина политички осетљиве године, са изборима за Европски парламент, додатно доприноси изазову, пише "Блумберг".
Скупо сервисирање старих дугова
Рејтинг агенција "Фич је објавила да ће француски циљ да смањи свој дефицит на три одсто бруто домаћег производа до 2027. године бити "тешко остварити". Француска и Италија су сада спремне да се задуже више, као и Велика Британија.
Велики изазов за европске економије биће сервисирање старих дугова. Француска влада је у свом Програму стабилности за 2024. објавила да ће трошкови који су у 2023. били 39 милијарди евра, у 2024. бити 46,3, док се у наредним годинама очекује раст издвајања за камате од по додатних десет милијарди евра, да би у 2027. години достигао чак 72,3 милијарде евра.
Виши трошкови камата и анемичан раст привреде су кључни разлози за погоршане изгледе за јавне финансије.
Широм Европске уније, изгледи за значајан напредак за странке крајње деснице на јунским изборима широм ЕУ повећавају притисак да се одложи или да се смањи потрошња. Велика Британија се суочава са сличним изазовима, јер предстојећи општи избори везују руке конзервативној влади.
Знаци тензија се већ појављују, а Макрон је прошле недеље позвао на промену парадигме у правилима ЕУ која укључује поновно отварање трновитих дебата о мандату Европске централне банке – чије је пооштравање камата без преседана увелико повећало трошкове финансирања Француске.
Тензије се одражавају и на Европску комисију, која је задужена да подстакне земље да поправе своје јавне финансије. Њени званичници би требало за неколико недеља да објаве прогнозе раста и дуга за регион, након чега следи одлука о томе колико строго треба да третирају одступање од својих правила која ограничавају дефиците на три одсто.
Како званичници такође превише добро знају из кризе државног дуга у региону у протеклој деценији, постизање баланса у спровођењу дисциплине није политички лако.
Неповољни услови задуживања
Законом о буџету Србије за 2024. годину, предвиђен је јавни дуг од 51,7 одсто БДП-а. Фискални савет је у оцени буџета за ову годину навео да ће Србија највероватније морати да се задужи за око 6,5 милијарди евра, од тога 1,7 милијарди за финансирање буџетског дефицита и приближно 4,8 милијарди евра за отплату дела дугова који доспевају на наплату. Они упозоравају на много неповољније услове задуживања и неопходан опрез државе. Указују да ће готово петина јавног дуга имати осетно већу каматну стопу него стари дуг.
Тај износ представља 8,6 одсто БДП-а, што јесте високо, али се генерално сматра прихватљивим за земље на сличном нивоу развијености. С друге стране, буџетом за 2024. најављује се далеко веће ново задуживање, у износу од 9,3 милијарди евра, из различитих извора финансирања (обвезнице емитоване у иностранству и на домаћем тржишту и домаћи и инострани кредити). Иако је Влада успевала досад да на овај изазов одговори проналазећи релативно јефтине изворе задуживања, на то се не може трајно рачунати", оценили су из Фискалног савета.
Влада је у буџету за 2024. трошкове за камате планирала на нивоу од 183,6 милијарди динара (око 1,6 милијарди евра), што је скоро 35 милијарди динара (око 300 милиона евра) више у односу на прошлу годину. Из Фискалног савета напомињу да је ова врло неповољна буџетска тенденција првенствено последица наглог и оштрог погоршања услова задуживања на глобалном финансијском тржишту у протекле две године.
Они су навели да ће се скоро петина јавног дуга Србије у 2024. финансирати по знатно неповољнијим условима, што ће довести до раста издатака за камате у средњем року.
Из Фискалног савета су указали да је просечна каматна стопа за стари дуг Србије износила око три одсто, док је због кретања на међународним финансијским тржиштима прошле године задуживање било значајно скупље, по каматним стопама од шест и седам одсто, с тим што су узимани неки још скупљи кредити, с каматном стопом на нивоу и до девет одсто.
Професор на Универзитету Сингидунум Никола Стакић каже за РТ Балкан да је чињеница да се јавни дуг Србије удвостручио у последњих десетак година, али напомиње да смо ипак и даље у "сигурносној зони", са нешто изнад 50 процената, што је далеко испод критеријума из Мастрихта, који предвиђају задуживање до 60 одсто.
"Има много земаља које су развијеније од нас и имају много већи дуг, али имају и много већи капацитет да отплаћују своје обавезе, и трошкови за камате су за њих значајно нижи него што су за нас. За наш случај, можемо да кажемо да смо у средњој категорији, да нисмо ни премало ни превише задужени. Гледа се неколико индикатора и ми за сада немамо проблема у измиривању наших обавеза. Како ће бити убудуће, зависиће од тога како ће се кретати однос између новог дуга и раста БДП-а. Када би раст БДП ишао паралелно, па чак и више од раста дуга, то би била најповољнија опција", каже професор.
Из Фискалног савета напомињу да, иако ниво домаћег дуга није драматично висок, да су каматне стопе које Србија плаћа на свој дуг више него у упоредивим земљама.
"Чак и посматрано шире на нивоу Европе, Србија спада у средње задужене земље. Међутим, оно где постоји битна разлика јесу трошкови сервисирања дуга, који Србију стављају у доста неповољнију ситуацију. Србија припада групи земаља које су плаћале неке од највиших каматних стопа. Осим тога, просечна каматна стопа на српски дуг била је за скоро цео процентни поен већа од просечне каматне стопе по којој свој дуг измирују земље Централно-источне Европе, три одсто у односу на 2,2 посто. Ово је важан фактор због ког јавни дуг Србије мора да настави да се смањује – иако није драматично висок, његово сервисирање је скупо", сматрају у Фискалном савету.
Трошкови новог задуживања су порасли за све европске земље, али Србија остаје при врху Европе по новим, већим каматним стопама. Вишу каматну стопу од Србије у Европи плаћале су само Чешка, Италија, Пољска и Мађарска.
Из Фискалног савета указују да, иако ће се релативни ниво задужености смањити, са 55,6 посто на нешто преко 53 одсто БДП-а, је за обрачун буџетских издатака за камате у следећој години релевантан апсолутни ниво јавног дуга, који ће, према њиховим проценама, повећати за око три милијарде евра у 2023. години.