Европске сателитске компаније имају моралну одговорност да избаце из понуде руске телевизијске канале јер шире "мржњу и дезинформације о рату у Украјини", сматрају поједини европски званичници и медијски активисти чије ставове је пренео "Политико".
То што два највећа сателитска провајдера, "Еутелсат" и "СЕС" кажу да желе да буду неутрални, односно да би укидање руских канала изазвало правне и геополитичке последице, нема велику важност. Неважно је што и регулатори кажу да нема правног основа да европски провајдери угасе руске канале који се емитују у Русији, Африци, Индији и на Блиском истоку.
Европски комесари траже нове санкције против руских медија у чему предњаче Пољска и балтичке земље.
Они којима је стало до морала и професионалних стандарда, у чланку у којем се на шест места понавља синтагма "руска пропаганда" ни на једном месту нису појаснили шта она подразумева. Читаоци су остали ускраћени за информацију која је то вест, извештај, репортажа или чланак пример "руске пропаганде" и ширења лажних вести, али им је на више места понуђена оцена да се ради о медијима који "распирују мржњу и дезинформације о рату у Украјини".
Имају пред собом и откриће "Политика" да европски сателитски провајдери, француски "Еутелсат" и луксембуршки "СЕС", обезбеђују пренос руских телевизијских канала у Русији, Африци, Индији и на Блиском истоку, и тиме су "фрустрирајућа препрека" у борби западних земаља против "руске пропаганде".
"Еутелсат" дао је "запањујућу" изјаву да нема правног основа да уклони са својих сателита ове канале и да продаје неутралну инфраструктуру руским емитерима, док је "СЕС" био "проактиван" и саопштио да је затражио од афричких и индијских корисника да угасе РТ. Што се није десило.
"Није на нама да доносимо одлуке о престанку емитовања одређених канала. То није одговорност која треба да буде препуштена приватној компанији", рекла је једна од директорки у "Еутелсату".
Упркос томе што на лепши начин руководство провајдера поручује да није на приватној компанији да доноси одлуку о спровођењу цензуре, потпредседница Европске комисије Вера Јурова оптужила је "Еутелсат" за срамно понашање и најавила да ће се ЕУ позабавити пукотинама у санкцијама које су уведене руским државним медијима.
Јер зашто би гледаоци у Индији или Африци гледали оно што је Европски парламент прогласио забрањеним.
"Еутелсат" емитује два руска ТВ пакета "Триколор" и "НТВ плус" који у својој понуди имају више руских телевизијских канала. Посебно се емитују и РТ арабик, који није под санкцијама ЕУ, у Европи, Африци и на Блиском истоку.
Компанија у којој око 22 одсто власништва има држава, а седам одсто прихода долази од руских емитера, упозорила је своје акционаре да би даље заоштравање санкција Русији, "учинило немогућим да се послује са руским клијентима, што би могло имати значајан негативан утицај на финансије компаније".
Луксембуршки "СЕС" дозволио је емитерима у Јужној Африци и Индији да емитују РТ на енглеском, објаснили су у компанији. Наводе да су тражили да у ове две земље руски канали буду укинути, али нису у могућности да их уклоне "без утицаја на десетине легитимних канала који нису субјекти санкција".
Како се наводи у тексту, регулатори су такође рекли да не могу да нареде "Еутелсату" да забрани Росија 1, Први канал или НТВ јер им недостаје правног основа за тако нешто, а канали се већином емитују у Русији.
Ово образложење невладина организација "Репортери без граница", којој то није прва парница против провајдера због емитовања руских канала, дало је на судску процену.
Европска унија забранила је недуго по почетку руске војне операције у Украјини емитовање ТВ канала РТ Инглиш, РТ УК, РТ Франс, као и РТ на шпанском и немачком, затим Спутњик, РТР Планета, Росија 24 и ТВЦИ. Канали су забрањени једним актом Европског парламента у склопу "најстрожих санкција икада" које су уведене Русији.
Ово није први пут да се "Политико" бави проблематиком сателита у вези са руско-украјинским конфликтом.
Средином октобра, попут бројних медија, извештавали су о најавама да ће компанија "Спејсикс" престати да финансира своје "старлинк" терминале у Украјини "од изузетне важности за војну комуникацију" оружаних снага Кијева.
Маскова најава да ће повући финансирање око 20.000 терминала размештених у Украјини, натерала је "Политико" да констатује да је намера забринула Кијев и његове савезнике да се запитају – да ли је Маск и даље на нашој страни.
После буре у медијима и западној јавности, "Спејсикс" је наставио са својим "филантропским делом" помагања у одржавању комуникације оружаних снага.
Нову буру у западним медијима изазвала је изјава заменика директора Одељења за неширење и контролу наоружања Министарства спољних послова Константина Воронцова да би "квазицивилна инфраструктура могла да буде легитимна мета узвратног удара" руске војске.
Он је додао да САД и савезници користе компоненте цивилне свемирске инфраструктуре у оружаним сукобима.
Иако ни сами западни медији не споре да се комерцијални сателити користе у војне сврхе, већ напротив врло позитивно оцењују њихову употребљивост у војном сукобу, изјава Воронцова изазвала је шок и названа је још једном руском "претњом", "ескалацијом сукоба", "нападом на САД".
Званичници су остали недоречени у томе на који начин би могли да одговоре, уколико Русија заиста обори комерцијалне сателите, наводно не постоје прецизне процедуре које предвиђају тако нешто.