Цена сребра је у протеклих 25 година на константној узлазној путањи. Упркос осцилацијама, за четврт века забележен је импресиван скок од чак 575 одсто. Једна унца сребра је почетком миленијума коштала око четири долара, док данас вреди 27 долара. То значи да би неко ко је тада уложио 1.000 евра, данас имао чак 5.750 евра више. Аналитичари овом племенитом металу предвиђају светлу будућност, иако је за сада много мање заступљен у инвестирању од злата.
Управо због приступачније цене у односу на злато које је премашило 2.400 долара за унцу, процењује се да ће сребро све више бити атрактивно за улагање. Према речима економског аналитичара и пословног саветника Зорана Павловића, осим тога, сребро је све распрострањеније у индустријској производњи што ће додатно подићи тражњу за овим металом.
"Зелена револуција" диже тражњу за сребром
"Сребро је све значајније у индустријској производњи, користи се у мноштву модерних производа. Готово сви електрични производи, попут паметних телефона или компјутера, садрже сребро", сматра Павловић и додаје да се може очекивати даљи раст цене сребра у наредним годинама, у
складу са све већом потребом савремених технологија за овом сировином.
Такође, соларни панели, батерије електричних аутомобила и многи други производи у "зеленој револуцији" садрже овај племенити метал. Све ово указује да ће индустријска тражња за сребром бити све већа у наредним годинама.
Како Павловић каже, много нижа цена је важан фактор који ће утицати да се сребро прогура напред и привуче више инвеститора.
"Наиме, цена злата је последњих година постала изузетно висока и многима недоступна, па је све више оних који се одлучују да инвестирају у сребро због његове веће приступачности. Исти принципи који важе за злато када је улагање у питању, важе и за сребро. У овим периодима високе инфлације и геополитичке несигурности, племенити метали су чувари вредности. Тако да сви они који би желели да осигурају своју имовину и уложе у племените метале, али немају довољно средстава за куповину злата, окрећу се сребру које је такође берзански производ", каже Павловић и подвлачи да је велика шанса да цена сребра ове године настави да расте.
Сребро купују и на кило
Георги Христов из компаније "Тавекс злато и сребро" потврђује да у последње време расте тражња и за сребром које постаје све атрактивније инвеститорима.
"Приметили смо да се инвеститори у сребро деле на две групе – оне који купују неколико унци и оне који купују килограме. Готово да не постоји нека средина, али приметно је да све више њих увиђа да је сребро добра опција за инвестирање. Препорука је да улагачи могу барем 10 одсто свог портфолија да пребаце у сребро. И за овај племенити метал је правило да се улаже на дужи рок. Док је код злата тај период пет година, код сребра је 6 до 7 година и дуже", објашњава Павловић.
Он каже да је тражња за сребром прво индустријска, јер се око 50 одсто свог сребра користи у индустријске сврхе, док се преосталих, по 25 процената сребра, користи у инвестиционе сврхе и на накит. Због индустријске примене сребра, оно има обавезни ПДВ за разлику од инвестиционог злата које је у Европској унији и у Србији ослобођено од ПДВ-а.
"Цена сребра је јако повезана са перформансама индустријске производње, када је привреда јака и доста се производи, цена сребра скаче. Оваква динамика доводи до великих осцилација у цени сребра. На пример, током пандемије короне, пала је производња на светском нивоу и у марту
2020. је цена једне унце сребра била око 15 долара, док је већ у марту 2021. цена износила чак 26 долара, што је скок цене од чак 70 процената за само годину дана", каже Христов.
Христов напомиње да би улагачи требало да пазе какве производе купују, из које су ливнице и колико су ликвидни.
"По тренутним тржишним ценама једна унца сребра кошта око 27 долара. Та цена омогућава практично сваком да се опроба у овој форми штедње", закључује Христов.
Сребро је, као и злато, ограничени природни ресурс за које се предвиђа да га у природи има за још око пола милиона тона.
"Процењује се да више од 1,74 милиона тона сребра извађено из земље до сад, и да је у резервама, тј. у минералним налазиштима, остало око 560.000 тона сребра. То значи да би тренутним темпом рударења човечанство ископало све резерве сребра за само 20 година. Али, ово би подразумевало да не нађемо нова налазишта и да се настави истим темпом. Свакако, ова оскудност, иако је мања него оскудност злата, такође је јако битан фактор у тренутној, а и у будућој цени сребра", сматра Христов.