Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да се очекује да ће инфлација у Србији ући у границе циља од три одсто плус-минус 1,5 одсто већ у мају, док је у претходној пројекцији њен повратак у те границе био очекиван средином године.
Она је на презентацији "Извештаја о инфлацији – мај 2024", који је Извршни одбор НБС усвојио на седници одржаној 10. маја 2024. рекла да се инфлација у Србији налази на снажној опадајућој путањи при чему је последњих неколико месеци успоравала и брже од очекивања.
"Економска активност је у првом тромесечју ове године убрзавала изнад наших очекивања на 4,6 процената међугодишње, због чега сматрамо да је извесније да ће ове године бити остварена стопа раста бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 одсто", рекла је Табаковић.
Она је подсетила да је у претходној пројекцији процењиван раст БДП-а био у распону три, четири одсто.
Како је нагласила, све то потврђује да је монетарна политика Србије била адекватна и да је истовремено обезбедила средњерочну ценовну стабилност, наставак позитивних стопа привредног раста и очување показатеља проблематичних кредита близу историјски најнижег нивоа од три одсто.
Према речима Табаковићеве, укупна инфлација је у априлу ове године износила је пет одсто и била је више него троструко нижа у односу на врхунац из марта прошле године.
"Даљем успоравању инфлације у највећој мери допринео је мањи раст цена хране услед опуштања глобалних трошковних притисака, који је од фебруара нижи од нивоа укупне инфлације и у априлу је износио 2,9 одсто", рекла је гувернерка централне банке Србије.
Значајан фактор успоравања укупне инфлације, како је додала, је и базна инфлација, која је захваљујући ефектима претходног заоштравања монетарних услова и нижој увозној инфлацији у истом периоду снижена за 6,5 процентних поена, на 4,8 одсто у априлу.
Табаковићева је навела и да се у већини земаља у окружењу, као и у случају зоне евра и САД, базна инфлација од почетка ове године креће на вишем нивоу од укупне, тако да ће приоритет монетарних политика централних банака бити да обезбеде наставак опадајуће путање базне инфлације.
Гувернерка је рекла и да се очекивања да се инфлација у Србији врати у границе циља заснивају на обрађених око 30.000 цена производа и услуга са око 130 интернет страница у реалном времену, а у оквиру којег се развијају и технике које се ослањају на вештачку интелигенцију.
"Овај је модел се до сада показао прилично поузданим у процени текуће инфлације, али ћемо на његовом даљем развијању радити и у наредном периоду", рекла је она.
Табаковићева је казала и да је став НБС да треба задржати принцип опрезности како ублажавање монетарне политике не би било преурањено.
Она је додала и да су одлука о задржавању референтне каматне стопе у Србији на непромењеном нивоу од 6,5 одсто определили повишени глобални инфлаторни притисци, као и даље знатна неизвесност у погледу кретања светских цена енергената и других примарних производа.
"Приликом доношења ове одлуке уважена је и чињеница да су се ефекти претходног заоштравања монетарне политике у великој мери пренели на цену и обим задуживања приватног сектора", објаснила је Табаковићева.
Она је додала да су се захваљујући задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу стабилизовале и каматне стопе на међубанкарском тржишту новца, што је резултирало и готово непромењеним нивоом цене динарских кредита у периоду од претходног извештаја.