Народна банка Србије инфлацију је спустила са 16,2 на пет одсто, што значи да цене већ стагнирају. Држе се на пет одсто у марту и априлу. Не можемо да очекујемо да се врате на ниво на коме су некада биле зато што су улазне компоненте, односно оно од чега се производи праве поскупеле трајно. Враћање на некадашње цене је просто немогуће. Када ћемо осетити побољшање зависи од потреба и плата свакога од нас појединачно, одговорила је гувернер Јоргованка Табаковић на питање новинара када ћемо у продавницама осетити пад инфлације.
"Чинимо све да доведемо инфлацију у границе циља три плус минус један и по одсто", рекла је гувернер, посебно нагласивши да инфлацији нису допринели ни на један начин, већ је последица преливања из других земаља и да Србија трпи последице глобализације.
Према новој пројекцији, НБС инфлација ће се у циљане границе највероватније вратити у мају и кретаће се око 4,5 одсто, изјавила је Табаковић на представљању извештаја о инфлацији. У другој половини године и на дужи рок, инфлација би требало да буде, сматра она, око три одсто.
То, додаје, потврђују и очекивања привреде, јер су се привредници у анкети изјаснили да очекују инфлацију од 3,1 одсто.
Према њеним речима, држава чини све да буде отворена за нова улагања где ће се људи запошљавати и чије ће се плате повећавати, а тиме и њихова куповна моћ, па ће моћи у продавници да осете тај бољитак.
Гувернер је током протеклих годину дана више пута указивала на понашање произвођача, прерађивача па и трговаца, који су подгревали инфлацију. То је учинила и овог пута када је рекла да, нажалост, многи користе ситуацију, односно нееластичну потребу и то што је инфлација свуда у свету да би неоправдано повећавали цене производа (за које обично немамо времена да идемо да тражимо где су јефтинији и које свакодневно морамо да купујемо у првој продавници) као што су млеко, хлеб и слично, пише "Блумберг Адриа".
Како је рекла, задатак свих нас, уз инспекцију која ће кажњавати, јесте да "приведемо свести" оне који нам онемогућавају враћање цена на одрживе нивое у нашим условима. Не може се, наравно, очекивати враћање некадашњих цена, јер у међувремену је поскупео транспорт, покидани су ланци снабдевања и земље су се затвориле, где свака гледа да буде самодовољна.
Ко "скида кајмак" маржама?
Републички завод за статистику је доказао оно о чему се у претходном периоду говорило: инфлацију у Србији, која је прошле године била 12,4 одсто, подгрејали су произвођачи, односно прерађивачи хране, а не трговци, мада ни трговци нису безгрешни. Производња прехрамбених производа бележи 3,6 пута већу просечну стопу бруто марже него трговина на мало. Закључили су да су цене расле брже од инфлације због несавршености на тржишту откупа и прераде.
Тржиште млека у Србији карактерише велики број малих произвођача и високо концентрисан сектор индустријске прераде. Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања, трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували своје профите. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи.
Иако се инфлација већ враћа у границе циља, Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) још није окончала секторску анализу стања конкуренције тржишта изабраних прехрамбених производа коју је започела почетком прошле године, јер не може да добије податке од појединих учесника на тржишту, а против којих су већ предузете мере.
На претходном представљању извештаја о инфлацији гувернер Табаковић је рекла да су суштински проблеми монопол и конкуренција. Она је тада рекла да док не отворимо карте ко и колико има праве трошкове, а да не угрозимо тржишну економију, тешко да можемо да решимо проблем цена хране.
Гувернер је средином августа прошле године јавно прозвала трговце да су им марже превисоке и да тако успоравају пад инфлације, која је у другој половини године кренула да пада пошто је достигла врхунац од 16,2 одсто. "Блумберг Адриа" подсећа да је тада позвала Комисију за заштиту конкуренције, надлежну за праћење стања на тржишту у Србији, да опет уради секторску анализу како би се установило шта је узрок повећања трговинских маржи у периоду од 2019. до 2022. године.
Када је реч о узроцима који су довели до тога да вишемесечно успоравање инфлације буде заустављено у априлу, Саво Јаковљевић, генерални директор Сектора за економска истраживања и статистику НБС, објаснио је да је ствар у томе што је у априлу доспео нови род воћа и поврћа.
"Инфлација је од краја прошле године опадала и брже него што смо очекивали, али је април специфичан по томе што највише утичу цене новог рода, иако су цене хране у првом тромесечју расле по стопи од 0,8 одсто, што је сезонски доста мањи раст од уобичајеног. Заустављање опадања инфлације у априлу према његовим речима не угрожава опадајућу путању инфлације у наставку године, а за 2024. године НБС очекује да ће просечна стопа инфлације износити 4,4 одсто", рекао је Јаковљевић.