Скупштински одбор за финансије усвојио је предлог закона о буџету за 2023. годину који је, како каже министар финансија Синиша Мали, за 7,8 одсто већи у односу на актуелни ребаланс.
Предвиђени дефицит од 3,3 одсто договорен је са ММФ-ом, а од те цифре реални дефицит износи 1,9 одсто, док је 1,4 одсто резерва за даљу набавку енергената, будући да се глобална енергетска криза наставља.
Нови буџет, који је, према речима Малог, уравнотежен и са довољно резерви, заснива се на три "стуба".
Први је осигурање стандарда грађана, које се, како је навео, реализује кроз повећања пензија и плата. Други стуб односи се на инфраструктурне пројекте и износи 6,8 одсто, док је трећи енергетика, односно резерве остављене за набавку гаса и струје.
Кумулативно повећање пензија биће, како каже, 20,8 одсто, а плате у јавном сектору повећаће се за 12,5 одсто.
И минималац ће, најављује министар, од првог јануара скочити за 14,3 одсто, па ће износити више од 40.000 динара.
Следеће године, како је најављено, стижу умерена побољшања фискалне политике која су још увек у сенци огромних трошкова за покривање губитака државног енергетског сектора.
Кривци што фискална унапређења нису снажнија, како се наводи, јесу губиташи - ЕПС и "Србијагас", пошто је више од половине фискалног дефицита у 2023. непосредна последица њиховог неуспешног пословања.
Важна позитивна новост у буџету за 2023. је укидање неселективне исплате новца становништву које су, како се наводи, биле и економски и социјално погрешне.
Прошле године- већи расходи од прихода
Током вишесатног заседања усвојен је и завршни рачун прошлогодишњег буџета.
У 2021. години, испоставило се, расходи Србије били су већи од прихода - потрошено је више од 1,8 хиљада милијарди динара, а у буџет се слило нешто више од 1,5 хиљада милијарди динара.
Дефицит је, како је речено, износио нешто више од 280 милијарди динара.
Министар финансија Синиша Мали оценио је да 2021. година, као друга ковид година, била веома изазовна.
Подсетио је да је то трећи извештај који стиже у континуитету, те да је број утврђених неправилности из године у годину све мањи.
Председник Фискалног савета Павле Петровић оценио је да би завршни рачун могао на више места да буде и транспарентнији, указујући на трошење кроз строго поверљиве одлуке које се не појављују у Службеном гласнику.
Председник Државне ревизорске институције Душко Пејовић који је представио налаз о завршном рачуну буџета за 2021. годину, истакао је да су позитивна мишљења добијена од министарстава финансија, привреде и рада.
Једино негативно мишљење дала је државна управа за аграрна плаћања, док су оцене за 18 директних и индиректних корисника била са резервом.