И у првом кварталу ове године најскупљи стан продат је у Београду на води, а реч је о некретнини површине 188 квадрата која је купца коштала чак 1.226.888 евра, показује извештај Републичког геодетског завода (РГЗ).
Управо на тој локацији прометован је и најскупљи квадрат стана у првом кварталу и он износи 10.350 евра по метру квадратном, док је најскупље гаражно место у Србији продато на општини Врачар по цени од 73.000 евра.
Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац у Београду и то за 3.182.000 евра.
Најскупља цена пословног простора износи 3.098.790 евра и плаћена је, такође на општини Савски венац.
"Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на градској општини Врачар (Град Београд) за 11.500 евра, површине 20 квадрата, а највиша уговорена цена пословног простора од 3.098.790 евра, површине 332 квадрата, остварена је у београдској општини Савски венац", наводи РГЗ.
Када је реч о пољопривредном земљишту, најскупљи квадрат прометован је на територији Града Новог Сада (катастарска општина Руменка) по цени од 50 евра по квадратном метру, за парцелу површине 1.096 квадрата.
Смиривање тржишта после раста 2021. и 2022.
Најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 2,2 милиона евра је на територији градске општине Палилула (Град Београд) и има површину од 115 хектара.
Подаци РГЗ са тржишта непокретности за први квартал 2024. показују, како се наводи, да је у Србији "настављено смиривање на тржишту након изразито динамичног раста, током 2021. и 2022. године, који је уследио после избијања пандемије вируса корона".
"У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за пет одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 30 одсто од укупног промета у првом кварталу. Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, на почетку 2024. године долази до умеренијег раста цена станова на нивоу Републике Србије", наводи Републички геодетски завод.