Више од 700.000 домаћинстава у Ирској налази се у "енергетском сиромаштву", тврде чланови ирског парламента из Независне руралне групе, који за такво стање оптужују еколошку политику владе те земље.
Број домаћинстава која се налазе у "енергетском сиромаштву" драстично је скочио са 29 на чак 40 одсто за само четири месеца, показују резултати истраживања даблинског Института за економска и друштвена истраживања (ЕСРИ), преноси "Ајриш егзаминер".
Ситуација је у стварности можда и гора, пошто би права бројка могла да буде и већа од 40 одсто, што је тешко доказати услед методолошких ограничења.
Сматра се да "енергетско сиромаштво" погађа домаћинства у којима се на рачуне за струју и грејање троши више од 10 одсто прихода.
Посланици Независне руралне групе сматрају да је ирска влада крива за тренутну енергетску кризу у тој држави, зато што су фокус ставили на спровођење "зелене агенде" уместо на помоћ обичним грађанима, преноси ирски "Грипт".
"Неуспех владе да уведе горње цене електричне енергије и смањи порезе на енергију, како би се олакшао живот грађанима, је неприхватљив", рекао је лидер те групе Мети Мекграт. Он је оптужио владу да је повећала порез на производњу која емитује велику количину угљендиоксида(карбонски порез) за чак 150 одсто.
"То за последицу има пораст цена енергената, а влада планира да прикупи још 623 милиона евра од пореза током 2023. године", рекао је он и додао да "нажалост, овај порез служи само како би се прикупио новац за потрошњу у влади. То нема никакве везе са заштитом животне средине".
Ирска је последњих месеци погођена великим скоком цена енергената, али и високим ценама некретнина и кирија, које све више утичу на опадање куповне моћи становништва у тој земљи.
У исто време, ирска влада фокусирала се на спровођење "зелене агенде", а министарство за заштиту животне средине у октобру је забранило продају појединих врста дрвета и угља који су традиционално коришћени за грејање.
Ове мере не само да нису смањиле енергетску кризу, већ су додатно поспешиле страхове.