Комитет за системске операције Европске мреже покренуо је истрагу због нестанка струје у региону, који се догодио прошлог петка. Они ће утврдити узрок испада првог далековода, као и другог испада између Црне Горе и Албаније, рекла је главна и одговорна уредница портала "Енергија" Јелица Путниковић.
Она је у изјави за Танјуг навела да ће након тога вероватно бити дате препоруке Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској и Албанији како треба да се понашају како се такве неке ситуације не би поновиле.
Путниковићева је рекла да је евидентно да је цела Европа умрежена високонапонским далеководима, што значи да је цела Европа један електроенергетски систем, због чега сви ти мали електроенергетски системи морају да функционишу тако да не угрозе друге.
"Питање је да ли су само клима уређаји изазвали хаварију. Знамо да је све то почело на неки начин у Црној Гори где је почела туристичка сезона. Наравно да нису радили само клима уређаји, ако је маса хотела одједном пуна туриста ту је велика потрошња електричне енергије. Високе температуре, велика потрошња електричне енергије уз евентуално неки квар су изазвале испадање са система првог далековода, све даље се дешавало последично", објаснила је Јелица Путниковић.
На питање какав је електроенергетски систем Србије и са којим државама је она повезана, Путниковићева је рекла да је Србија повезана са свим суседним земљама, преко којих је повезана са целом Европом, истакавши да преко Србије транзитирају и извоз и увоз струје са севера на југ и са истока на запад.
Она сматра да су нови далеководи које је "Електромрежа Србије" изградила, као и добар рад диспечера, допринели да Србија не буде погођена овом ланчаном реакцијом која је погодила суседне земље.
Стручњак за енергетику Миодраг Капор изјавио је данас да истрага коју је покренуо Комимет за системске операције Европске мреже поводом догађаја у петак када је више милиона људи у региону остало без струје, треба да утврди који је узрок ове хаварије, да ли је у питању људски фактор или дотрајалост електроенергетске мреже, након чега ће се донети мере које би предупредиле и смањиле могућност будуће хаварије.
Како је навео за Танјуг, клима уређаји могу да изазову колапс електроенергетског система једне земље ако потражња за електричном енергијом превазилази тренутну понуду.
"Наш систем је у потребно ревитализовати, неки кораци су направљени, многи још треба да буду направљени. Ми смо једно чвориште, што је наша предност, у овом региону, имамо девет праваца из којих увозимо и извозимо електричну енергију. Имамо погодну геополитичку ситуацију, али много тога треба да се уложи да би се смањила потенцијална хаварија", поручио је Капор.
Домино ефекат "угасио светло"
Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже да балкански "блек аут" (замрачење), који се догодио у петак на тропским температурама и који је довео до нестанка струје у западном делу Балканског полуострва – у Црној Гори, Албанији , БиХ и Далмацији у Хрватској, није погодио електроенергетски систем (ЕЕС) Србије, јер су "токови активних снага били усмерени у Србију из правца Бугарске, Мађарске и Северне Македоније, док је извоз ишао ка БиХ.
Према до сада објављеним подацима, први испад далековода између Подгорице и Рибаревине се догодио у петак 21. јуна у 12:05 сати, због, како је саопштено, пожара испод далековода. Неких 16 минута касније, долази до испада другог далековода који повезује Албанију и Грчку.
"Који су разлози овог испада остаће да се испита, будући да ће комисија Европског удружења оператора преносног система (ЕНТСО-Е) уз помоћ групе експерата детаљно испитати овај инцидент", рекао је Жељко Марковић за портал "Енергија Балкана".
То је, како објашњава Марковић, уобичајена процедура, која има за циљ да се утврде све околности и да се на основу тог дешавања извуку закључци.
"Разлог испада овог далековода је деловање дистантне заштите, тако да може бити у питању и квар који се десио независно од испада далековода у Црној Гори. Али, можда посредно може бити и повезан са тим догађајем, у смислу да је претходни испад довео до флуктуација у мрежи, па да је заштита, која је реаговала и искључила далековод између Албаније и Грчке, можда и 'лажно' реаговала, дакле не на квар. Претпостављам да ће то бити једно од питања које треба да утврди комисија", прецизира Марковић.
Даља дешавања су већ јаснија и последица су појаве преоптерећења. Албанија у том тренутку остаје на напајању из правца Црне Горе и КиМ, и сукцесивно, дакле у року од једног минута долази до испада 220 кВ вода Призрен–Фиерза.
Он је подсетио да је у Црној Гори затим испао још један далековод 220 кВ, Албанија остаје на радијалној вези са Црном Гором, и у тим тренуцима због преоптерећења у мрежи испада 400 кВ подводни вод ка Италији, а потом и далековод према Сарајеву. Након три минута, због преоптерећења испада и 400 кВ далековод Угљевик–Тузла, преко кога се сада напајају јужни део Хрватске, БиХ, Црна Гора и Албанија, тако да се поремећај даље преноси.
"Имамо домино ефекат на друге далеководе, који испадају и поменуте земље остају без напајања", каже Марковић.