У сенци својих "гламурознијих" западних такмаца - пре свега "Тесле", ексцентричног бизнисмена Илона Маска - кинески произвођачи електричних возила почели су, полако али сигурно, да освајају свет.
Продаја електричних аутомобила кинеске марке БИД (BYD) порасла је за 21 одсто у другом тромесечју ове године, приближивши се учинку "Тесле". БИД је продао 426.039 ЕВ у периоду између априла и јуна, што је свега 12.000 возила мање од процењеног учинка "Тесле".
Очекује се да ће "Тесла" забележити пад продаје од шест одсто у истом периоду, што ће бити први пут да америчка фирма има негативну стопу продаје у два узастопна квартала.
Успон конкурентних произвођача из Кине је најзаслужнији за проблеме "Тесле" и других западних произвођача, сматрају стручњаци. То је признао и сам Маск, који је у јануару изјавио да су "кинеске аутомобилске компаније најконкурентније на свету".
"Мислим да ће имати значајан успех ван Кине", додао је он.
Кинеска електрична возила већ чине 60 одсто светске продаје, према подацима Међународне агенције за енергију.
Кинески електрични аутомобили су будућност
Дипломирани економиста и оснивач платформе за напредну помоћ возачима ДПАСС Милан Поповић објашњава за РТ Балкан да људи у Европи нису видели ни један одсто онога што постоји у Кини када је реч о произвођачима аутомобила - пре свега електричних.
"Сами материјали и аутомобили визуелно и по квалитету сада апсолутно прате највише стандарде на тржишту, како европском тако и америчком - које је раније било нижа класа у односу на Европу", истиче он за РТ Балкан.
Као пример он наводи аутомобиле "Шери", којима су се многи раније смејали, али који данас изгледају потпуно другачије и истичу се квалитетом.
Поповић наводи да је у Кини дошло до праве револуције у сфери електричних аутомобила:
"Они су загађеност смањили 100 пута након што су увели еклектичне аутомобиле, а градови изгледају потпуно другачије. Тамо нема буке, 90 одсто аутомобила су на струју. Такође, цена пуњења такси возила је долар и по на дан. Ти аутомобили имају рејнџ од 300-400 километара у граду, што је упоредиво са Теслом".
То је ауто који би сваки Србин пожелео – зато што његово пуњење кошта 150 динара, истиче он.
Наш саговорник указује да су, када је реч о квалитету, најјефтинији кинески аутомобили од око 15.000 долара могу да се пореде са возилима која у Европи коштају двоструко више.
"Оно што је невероватно су материјали и њихова обрада. Кинески аутомобили сада имају не само одличне материјале, већ и врхунски дизајн. Што се тиче брзине и убрзања, они не могу да се пореде са бензинским или дизел. Батерије имају седам година гаранције, и оне се касније рециклирају", објашњава Поповић.
Западни произвођачи преживљавају због царина
Управо су релативно ниска цена и све бољи квалитет главне предности кинеских аутомобила у односу на њихове конкуренте у САД и Европи. Милан Поповић истиче да би они, да нема нових царина на увоз, "појели тржиште за годину, две".
"Западни произвођачи немају никакве шансе уколико кинеске фирме буду присутне на тржишту. Међутим, Американци купују гомилу делова из Кине, склапају их у своја возила, и продају за три пута више", истиче он, додајући да ће они преживети, али због протекционистичке политике њихових влада.
Амерички председник Џозеф Бајден је у мају ове године најавио повећање царина на читав низ кинеских производа, међу којима су и електрични аутомобили. Царине на њихов увоз порасле су са 25 на чак 100 одсто. Месец дана касније, Европска комисија је најавила да ће и ЕУ повећати царине са 10 на 17,4 до 38,1 одсто, у зависности од произвођача.
Поповић додаје да је "код Тесле је добро то што има највећу мрежу бесплатних пуњача у свету. Али када унесете и друге трошкове, ви на крају платите и до три пута више него код кинеских аутомобила".
Он указује да би присуство кинеских аутомобила могло да утиче на цену возила других произвођача, која би морала да појефтине како би сачувала конкурентност. Као пример он наводи пад цена возила када су се пре неколико година појавила повољнија возила јужнокорејске производње.
Кинески аутомобили доминирају руским тржиштем
Поповић објашњава да кинеским компанијама европско тржиште није било толико значајно, пошто су били фокусирани на домаће, али да су последњих година направили велики искорак и Русији - која такође има велико тржиште.
Након што су западне земље увеле санкције Русији почетком 2022. године, многи западни произвођачи аутомобила напустили су њено тржиште - што је отворило простор за друге брендове, попут оних из Кине.
Кинеске компаније су то вешто искористиле како би повећале свој удео на тржишту, па је тако у априлу 2024. године чак 55 одсто нових аутомобила продатих у Русији било кинеске производње. Међу десет најпродаванијих аутомобила у том месецу, поред домаће "ладе", девет су били из Кине.
Примера ради, у фебруару 2022. кинеске компаније су задовољавале тек девет одсто потражње, док су корејски и европски брендови покривали око половину.