Економија
Министар пољопривреде: Нема довољно малина, следи повећање цена
Власници хладњача добили су додатних седам дана како би утврдили да ли могу да подигну садашњу понуђену цену "црвеног злата" и за колико, а Александар Мартиновић поручио је да између произвођача и откупљивача мора да постоји разумевање како производња малине не би замрла
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Мартиновић одржао је састанак са представницима Удружења произвођача малине "Виламет" као и са неколико већих откупљивача "црвеног злата" и том приликом рекао да је род малине ове године подбацио, према неким показатељима, чак и за 50 одсто и да је реално да дође до повећања цене.
Састанак је трајао два и по сата.
"Било је различитих цена у оптицају, 300, 350 и 400 динара. Није реално да ја сад излазим са неким конкретним цифрама, али реално је, јер малине једноставно нема у очекиваним количинама, да дође до кориговања цене на више. Колико ће то бити морамо видети имајући у виду и кретање цене малине на европском тржишту пошто нисмо ми једини који се баве производњом овог воћа", рекао је Мартиновић.
Како каже, првобитни договор је био да почетна цена буде 250 динара за килограм малине, а с обзиром на то да је овогодишњи принос прилично лош, не само у Србији већ и у Пољској и Украјини, реално је да у наредном периоду дође до повећања цене малине.
"Разговарали смо о томе да ли постоји могућност да се повећа почетна откупна цена малине. Такви економски индикатори постоје и ми ћемо у току следеће седмице организовати још један састанак у Ариљу. Видећемо какве су цене на европском тржишту и онда ћемо поново отворити ту тему која је важна, пре свега за произвођаче и да видимо да ли постоји простор да се та почетна откупна цена повећа", рекао је министар Мартиновић.
Он је рекао да више од 50 одсто малине која се убере у Србији иде у извоз и да се налазимо у европској и светској арени у којој се то воће продаје, као и да је незахвално у овом тренутку говорити о конкретној цени.
Истакао је да је на данашњим разговорима направљен помак у смислу да је створено више поверења у односима произвођача, хладњачара и самог министарства. Међутим, договор око повећања откупне цене тог воћа није постигнут, већ су власници хладњача тражили додатни рок од седам дана да утврде да ли могу да подигну садашњу понуђену цену и за колико.
"Ја сам објаснио великим хладњачарима који у великим количинама извозе малину да малинарство за Владу Србије није само грана привреде. За нас је то и демографија и безбедност. Чињеница да се малина производи у западној Србији, да се наслањамо на Босну и Херцеговину, за нас малинарство представља једну стратешку грану пољопривреде и настојање државе да задржи младе људе на селу, у Ариљу, Ивањици, Пожеги, да не иду сви у Београд и да нам се не испразни овај део земље", казао је министар.
Он је указао на потребу да се одржавају састанци као што је овај како би се повратило поверење у државу, као и да између произвођача и откупљивача малине мора постојати разумевање како производња малине не би замрла.
