Јадран скупљи од Азурне обале: Хрватска прескупа и за богате туристе
Иако се очекивала рекордна туристичка сезона на Јадрану, јун је подбацио јер су изостали Немци, највернији гости хрватског туризма. Разлог је скупоћа у Хрватској која све више губи битку са туристичким конкурентима, од Шпаније до Италије, од Туниса до Египта.
Јадран је скупљи од Азурне обале, где се може наћи хотелски смештај између 100 и 150 евра, а за толико се од Умага до Дубровника тешко нађе апартман у приватном смештају. Хрватски хотели су данас скупљи од италијанских и цене се крећу од 200 до 1.000 евра за ноћ, а услуга је много скромнија него у квалитетним хотелским ланцима којих на Јадрану још нема.
Хрватски туризам живи од јула до половине августа и то је реалност. Званична политика туристичке "рекорде" фризира како јој одговара, а све је већа понуда и све је мања потражња. Хрватска напросто нема услове да продужи сезону, а велики проблем су и сезонски радници за којима хрватски туризам вапи. Већ су се одомаћили сезонци из Србије, БиХ и Македоније и слове као вредни радници који и добро зарађују, а све је више радника из азијских земаља без којих би многи ресторани на Јадрану морали да затворе врата.
Дивљање цена нарочито се види у извиканим туристичким местима, па килограм воћа у Ровињу кошта од три евра навише, а кафа у Хвару је скупља од исте такве кафе у "Карлтону" у Кану.
Дубровник је срушио све рекорде у висини цена, па рибља вечера у ресторанима по особи може да буде и неколико стотина евра. Чак и богати Европљани који долазе на Јадран протестују због високих цена, а они скромнији, као Чеси, ове су године изабрали друге дестинације. И даље на Јадран највише долазе Словенци, Аустријанци, док је и Италијана мање, јер им је јефтиније да лето проведу на својим плажама, него да путују у Хрватску. Проблем је и враћање граничних контрола, па су редови на границама као некад и до Јадрана се путује много дуже него прошле године, кад није било контрола на границама.
Због скупоће, инострани гости скраћују боравак на Јадрану, а привидно троше више, јер су цене много веће него претходних година.
Велики проблем је што је и приватних апартмана све више, а нису попуњени ни у шпицу сезоне. Ни климатске промене не погодују хрватском туризму, јер је или превруће, или кишовито, а и даље нема трговина, бар не оних квалитетнијих, које би заокупиле туристе ако време није добро. Дубровник, опет, у врхунцу сезоне бележи страшне гужве, па се размишља о ограничењу доласка или некој врсти "улазнице" као што има Венеција.