Папа Франциско, Операција Рајнхарт, Руси... из Ватикана ништа ново

Кад преко усана папе Франциска прелете речи да вам заличе као да би се нешто могло променити – не удубљујте се. То се само тако говори

Папа Франциско, кога ми од миља зовемо Фрања, упоредио је оно што се дешава у Украјини од специјалне војне операције Русије – с нацистичком операцијом у којој је почетком Другог светског рата ликвидирано два милиона људи. Подсећајући вернике да је Католички универзитет у Лублину обележио годишњицу Операције Рајнхарт, папа је објавио: "Историја се понавља. Видимо шта се дешава у Украјини."

Папа, верују римокатолици, "не може погрешити кад говори ex cathedra,о питањима вере и морала". У шта ли ово спада? Ни вере, ни морала.

Не знам шта су папини слушаоци знали о Операцији Рајнхарт, али заиста би и језуити требало доста вештине да објасни – ово "понављање историје". Шта то папа зна а да тако одокативно уводи кодно име плана којим је Хајнрих Химлер крајем 1941. овластио СС команданта Одила Глобочника да на пољској окупираној територији истреби пољске Јевреје. У нацистичким логорима смрти Белзец, Собибор, Треблинка и Хелмно усмрћено је више од два милиона људских бића, углавном Јевреја.

"Организациони апарат који је коришћен у изградњи и функционисању логора смрти је развијен раније, током акције Т4, кад је убијено око 70.000 хендикепираних мушкараца, жена и деце у Немачкој. Главни људи, који су спровели акцију Т4, имали су кључну улогу и у организацији Операције Рајнхарт... жртве су присиљаване да уђу у гасне коморе. Врата комора би се затварала и у просторије је пуштан гас (најчешће угљен-моноксид). После 30 минута врата су се отварала, а специјални тимови или затвореници су улазили и одвозили тела у масовне гробнице." (Опис узет из Википедије, која свакако није под контролом руског погледа на историју.)

Очигледно је да се ништа не понавља, осим папинског разумевања за нацистичке радове и – традиционалног непријатељства Ватикана према Русима и православним.

О папи Пију XII, поглавару Римокатоличке цркве од 1939. до 1958, писане су књиге насловљене "Хитлеров папа". И то не у Русији. Јеврејске организације упорно подсећају да Ватикан не може окончати процес проглашавања Пија XII за свеца док се у потпуности не отворе архиве.

Пре две године објављено је отварање архива, пријавило се 200 научника, али – удари корона. И радови су одложени.

Ипак, немачки историчари са Универзитета Минстер успели су да нешто погледају. И – професор цркве Хуберт Волф је нашао "документе који су искључени из радова језуита од једанаест томова о Холокаусту још пре четири деценије, очигледно да се заштите папа Пије и његов имиџ".

Немци су утврдили да је папа – који званично појма није имао о Холокаусту – ипак знао бар за извештај једног америчког дипломате из септембра 1942, да је извршено масовно убиство 100 хиљада Јевреја у Варшавском гету и 50 хиљада у Лавову. Као и да је украјински католички надбискуп Лавова Андреј Шептицки месец дана раније јављао о масакру 200.000 Јевреја у Украјини под "ђаволском" немачком окупацијом.

И пре отварања архива ноторна чињеница је веза Еуђенија Пачелија (мирско име Пија XII) и Немаца – љубав изузетна. Непосредно пред напад на Пољску 1939. немачки амбасадор у Ватикану Фон Берген јавља министру Рибентропу: "Папа ме је замолио да вам саопштим да ће се увек спретно залагати за утирање пута пријатељском односу према Немачкој коју, како је већ често наглашавао, толико воли. У дискрецију Курије можемо бити уверени."

Пије XII је "усмено саветовао Пољску да изађе Немачкој у сусрет и уступи јој Данцинг с коридором". Историчар Карлхајнц Дешнер разуме да је „без сумње, папа хтео да спречи рат између Немачке и Пољске. Јер очекивао је рат обеју против Совјетске Русије“.

Католичка хијерархија у том часу обучава своје свештенство да проповедају како ће "пожртвованост наше вољене груде и народа стајати једном записани у златној књизи живота" а да су „Руси гори од 'подљуди', 'један народ без религије', који пропада само у 'тупом вегетирању', 'који уништава и пљачка цркве'. 'Бестије су постали ти људи'."

Месец дана пре Хитлеровог напада на Пољску Ватикан је знао да је питање Данцинга само изговор "и да је она (Немачка) одлучна да води агресиван рат против Пољске. Мисли се да постоји некакав споразум с Русијом од деоби јадне Пољске". Наравно, то није променило да се Немачка "толико воли".

На крају све би јасно: "Један од најодговорнијих за трагедију моје земље јесте Ватикан. Сувише касно сам схватио да смо водили спољну политику која је служила само егоистичким циљевима Католичке цркве", говорио је министар иностраних послова Јозеф Бек италијанском амбасадору у Букурешту, где је његова влада избегла.

Кад су се Немци у јуну 1941. спремали да учине оно што је папином срцу мило, Пије XII је, према сведочењу агента који је имао везе са Светом столицом рекао: "Рат Немачка–Русија је на прагу. Ватикан ће све учинити да убрза избијање рата и у том правцу охрабрити Хитлера, чак уз обећање и моралне подршке. Немачка ће победити у рату против Русије, али ће бити толико ослабљена да ће се према њој моћи наступати сасвим друкчије."

Истоветно је мислио и Хари Труман. Два дана после почетка Операције Барбароса он је Њујорк тајмсу објаснио: "Ако видимо да Немачка побеђује, треба да помогнемо Русији, а ако Русија буде побеђивала, треба да помогнемо Немачкој, и да се тако поубијају што је могуће више." Труман ће 1944. постати потпредседник, а 1945. и председник САД. Имао је основ за развијање нове ватиканске политике.

А Пије XII оних "повољних дана" (1941) није губио време већ је хитно разрадио "акциони план" о "апостолату у Русији". Са мађарском, италијанском и немачком војском се договарало "о сарадњи са Куријином Источном мисијом". Како су наступале војске, тако су католички клерици "ступали у контакте са житељима... После једног привременог споразума од 14. августа 1941. Врховна команда Вермахта подстакла је заповедника армије у Русији да подржавају мисионарских рад римских духовника".

Остаје забележено да су "капуцински и базилијански генерали [вође католичких редова] били укључени у 'акциони план' мисионарења Русије, разуме се и језуитски генерал (Влодимир) Ледоховски, који је ставио до знања да се 'мора бити врло опрезан, како се не би стварао утисак повезаности слања свештеника са уласком армије и вређало патриотско осећање Руса'".

Ледоховски је био Пољак и извесно се разумео у Русе више од Франциска. Јер ово како папа Франциско наступа око Украјине вређа здрав разум. Недавно је јављао како би се опет видео с руским патријархом, па Русе пореди с нацистима – најбруталнијим русоубицама а чему је Ватикан секундирао, а сутра пушта сузе на тргу, па нуди да буде непристрасни организатор мировних преговора!?

Иза тог хаоса има реда који је неподложан променама. За Ватикан су Русија, и сав православни свет, terra misionaris. На том се треба радити. Како пре хиљаду година, тако 1941, тако 1943...

Курији је "мрска веза Англоамериканаца са Совјетском Русијом... Најрадије би видела коалицију западних сила с Немачком", јављао је немачки амбасадор при Ватикану у јесен 1943, кад је било јасно да је од очекиване Хитлерове победе остало иверје. А кад су папског нунција у то доба питали да ли папа, ипак, сматра могућом неку сарадњу са победничком Русијом, он је "спонтано одвратио да је руско-ватиканска сарадња одложена на хиљаду година".

Прошло је тек осам деценија. Кад преко усана папе Франциска, понекад и само на трен, прелете речи да вам заличе као да би се нешто могло променити – не удубљујте се. То се само тако говори.