Четврт века после НАТО бомбардовања СР Југославије још увек се води полемика о утицају бачених бомби, пројектила и муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ) на људе и екосистем, али и опасних хемикалија које су ослобођене разарањем петрохемије и других индустријских и енергетских постројења.
Међутим, довољан је један податак који је у интервјуу за РТ Балкан дала министарка здравља Даница Грујичић да стави тачку на даље спекулације - а то је да ниједан од генерала Војске Србије који су служили и боравили на Косову и Метохији није умро од кардиоваскуларних болести - сви су оболели од малигних болести, а неки су нажалост и преминули.
Последица бомбардовања осиромашеним уранијумом, али и отпуштања токсичних хемијских једињења после гађања петрохемијских и других индустријских постројења у земљи, су малигна обољења која су, како сте раније рекли, у порасту и постају агресивнија. Које су то болести, шта показује званична статистика?
Поред статистички значајног линеарног раста броја новооболелих од малигнитета (сваке године по 40.000), Србија нажалост бележи и линеарни раст смртности код малигних обољења. Када погледате наше и европске статистике, колико год оне биле релативне, види се да се на првом месту по смртности смењују три земље - Србија, Хрватска и Мађарска, што значи да се нешто десило на територији Балкана, некакав акцидент који је довео до пораста смртности.
Зашто је то тако?
Као клиничар, то једноставно објашњавам већом агресивношћу тумора који су настали услед дејства различитих физичко-хемијских агенаса. На југу централне Србије и КиМ то је апсолутно осиромашени уранијум, мада је и тамо било хемије, а у севернијем делу земље практично се водио хемијски рат који је довео до регионалне еколошке катастрофе, што је и потврђено у извештају УНЕП-а у априлу 1999. године.
Метеоролошки услови су, очито били такви да ми и не знамо куда је тачно то загађење отишло и шта је конкретно остало на територији Србије и Црне Горе.
Једно је чињеница: нано честице ОУ и молекули различитих токсичних материја, у огромним количинама су доспеле и у ваздух, и у тло и у воду.
Све комисије које су се бавиле еколошким загађењем рекле су да нема радијације, али они који знају шта је канцерогенеза и не очекују радијацију у том тренутку. До ње долази само у моменту експлозије, све после тога је ширење нано честица. Њиховим удисањем, продором у дигестивни тракт, доласком у уринарни тракт и у једном одређеном тренутку, због слабљења имунолошког система, долази до развоја малигне ћелије, односно до развитка тумора.
Поред онколошких, проблем јесу и аутоимуне болести, јасан 100-процентни стерилитет код мушкараца, као и патолошке трудноће код жена. Рађена су и одређена испитивања интелигенције деце која су рођена за време бомбардовања и у мирнодопско време, и сигурно постоји још ефеката којих ми нисмо још ни свесни.
Да ли постоје било каква истраживања на основу којих се доказују узрочно-последичне везе НАТО агресије и учесталог обољевања становништва?
Чињеница је да код нас нажалост никада није спроведено научно испитивање које би доказало на прави, математички прецизан начин шта се заправо догодило 1999. године.
Ми имамо посредне доказе, али јасне, научне доказе немамо, јер није било слуха да се такво испитивање спроведе.
Оно што је добро урађено је да је ВМА пратила око 4.000 наших војника који су били у контаминираним зонама са ОУ. Међутим, то праћење је престало после четири године. Довољно је само њих испитати и видети шта се десило.
Шта је потребно да би заживео државни пројекат о последицама НАТО бомбардовања по здравље грађана Србије и пораста броја онколошких пацијената?
Оно што је потребно је практично државни пројекат преко Фонда за науку, чија тема треба да буде "Последица НАТО бомбардовања Србије 1999. године", или, не мора тако ни да се зове, може "Последице загађења животне средине 1999. године по здравље становништва".
У таквом пројекту, наши професори, научници, научни саветници би могли да ангажују младе људе који би завршавали докторате на ту тему из разних области: физике, физичке хемије, електротехнике, биологије, молекуларне биологије, медицине, педијатрије, ветерине... Да подсетим, ветеринари су први после бомбардовања приметили необично велики број животиња које су рођене са аномалијама и преминуле, или су забележили патолошке трудноће. Не треба заборавити ни психолошке ефекте бомбардовања и трауме, требало би испитати да ли је то оставило неке трагове на нас?