Српски редитељ Александар Петровић био је истакнути члан црног таласа у бившој Југославији, а сада је његов фасцинантни и мистериозни антиратни триптих "Три", из 1965. године, оживљен и представљен на изразито самосвестан, готово позоришни начин, пише угледни филмски критичар "Гардијана" Питер Бредшо.
Реч је о низу три међусобно повезане приче из Другог светског рата, засноване на причама српског аутора Антонија Исаковића.
Милош, кога тумачи српски глумац Велимир Бата Живојиновић, студент је који ће после нацистичке инвазије на Југославију постати партизан, а затим, на крају рата, хладни, прорачунати комунистички службеник државне безбедности.
У првој причи видимо гомилу преплашених цивила 1941. који чекају непосредну инвазију нациста. Вод војника се нервозно шетка унаоколо, несигурни шта да раде, а неки још чекају у возу који стоји, чекајући наређење за покрет и суморно се смеју групи Цигана који свирају и окрутно терају медведа који игра. Ред регрута, још увек у цивилу, чека упутства.
У овој фази, Милош је студент и сведок је када новинара убијају по наређењу нервозног војника, јер се чинило да је шпијун. Једина особа која је могла да проговори у његово име, његова жена, долази на лице места са њиховим дететом, прекасно. "Због таквих као што сте ви изгубили смо Косово 1389!" виче неко у маси, народно сећање на националну огорченост која је поново оживљена током балканских ратова 1990-их, наводи Бредшо.
У другом делу приказан је Милош, сада наоружани партизан (без метака у лугеру), како престрављен трчи по непријатељском терену, а гоне га Немци. Он иде кроз мочвару према Јадрану, очигледно да се придружи својој јединици. Сусреће се са другим партизаном и они заједно трче, јури их садистички немачки авијатичар који се игра са њима, сејући метке лево-десно. Храбри пријатељ ће спасити Милошев живот тако што ће одвратити немачке гониче од њега, и биће погубљен на најсвирепији могући начин.
Најзад, око 1944. поново се појављује Милош; он више није разбарушени партизан, већ официр и функционер, углађено обучен са капутом преко рамена, док размишља о свом извештају о групи официра Гестапоа који су заробљени, заједно са љубавницом једног. Затвореници стоје неми на сеоском тргу и чекају неизбежно погубљење, али жена наставља да гледа у Милошев прозор канцеларије, хватајући његов поглед пре него што га он спусти. Жели ли је Милош? Може ли јој он спасити живот?
Свака од три приче указује на хаос и ужас рата; ништа овде не показује стварни војни ангажман или равноправан сусрет војски на бојном пољу – само малтретирање и страх и судско убиство. Шта се дешава у Милошевој глави? Да ли је постао радикализован и брутализован својим искуством нацистичке бруталности, и сада ништа бољи од својих мучитеља? Да ли је искуство гледања погубљења новинара изазвало његову сопствену немилосрдност и сопствену глад за преживљавањем? Или је овај интелигентни млади студент увек био предодређен за врсну бирократску каријеру?
"Три" је, закључује Бредшо, "интригантно структурирана, хладно непристрасна драма".