Култура
Осам деценија од смрти Сент Егзиперија: Дан када је писац "Малог Принца" отишао у вечност
Најпознатији писац међу пилотима нестао је током лета над Провансом 31. јула 1944, док је његов авион пронађен тек 2000. године
Антоан де Сент Егзипери, француски литерата, заљубљеник у ваздухопловство, пилот, авантуриста, аутор легендарног "Малог Принца" страдао је на данашњи дан 31. јула 1944, пре 80 година.
Светску славу стекао је романом "Мали Принц", поетском апстракцијом која у виду дијалога разматра бројна кључна питања људске егзистенције.
Прича о ружи, окосница конструкције овог романа намењеног деци, највероватније је приповест о супрузи Консуели, његовом доживљају те судбинске везе. То је прича о љубави, лепоти, хировитости и великодушности. Чињеница да су се у њој нашли и вулкани такође је асоцијација на Консуелу, рођену у Салвадору, у сенци три вулканске купе.
Антоан де Сент Егзипери рођен је јуна 1900. године, у Лиону, у традиционалистичкој породици. Рано је остао без оца, а детињство је махом провео између замка баке по мајци, на крајњем југу Француске, источно од Марсеља, и дворца његове тетке, педесетак километара североисточно од Лиона.
Лето проведено на аеродрому одређује живот 12-годишњем Антоану
Током летњег распуста 1912. налази се код тетке у Сен Морису, где време проводи на оближњем аеродрому. Један од пилота пристао је да га поведе на кратак лет. Био је то преломан моменат, откриће. Усхићен, написао је тим поводом песму. Ваздухопловство, тада ново и фасцинантно поље, ма колико ризично, постаје његова трајна љубав.
Током Првог светског рата, у тинејџерским данима, почиње да пише. Похађао је строгу језуитску гимназију где је важио за мање-више неприлагођеног, недисциплинованог, па и лошег ђака. Био је заправо углавном сањар, одсутан, интровертан.
После три неуспела покушаја 1918, 1919. и 1920. да упише војну Поморску академију, окреће се ликовној уметности и архитектури, коју похађа на Националној школи лепих уметности, од чега убрзо диже руке.
Одлази на одслужење војног рока, априла 1921. у Стразбур. Лета те године приватно похађа цивилни курс летања. Врло брзо распоређен је у 37. авијацијски пук у Казабланки, тада француски Мароко. Децембра те године добија дозволу војног пилота.
Прва авионска несрећа и прва објављена прича
Маја 1923. доживео је прву авио-несрећу, код Буржеа, аеродрома десетак километара североисточно од Париза. Озбиљно повређен, имао је фрактуру лобање, демобилисан је јуна 1923.
Од 1926. ради за поштанску службу Летекоер, потоњи Аеропостал. Први службени лет био је за Аликанте у Шпанији. Потом превози пошту од Тулузе пут Дакара, средишта Француске Западне Африке. Пошто је Француска у међуратном периоду још увек била велика колонијална империја, Сент Егзипери, радећи за поштанску службу, прелеће огромне територије. Летео је за Сенегал, Алжир, Египат, Мали, Вијетнам, преко Атлантика у Латинску Америку, чак Патагонију. Тако је и упознао потоњу супругу Консуелу, у Буенос Аиресу, с којом се венчао априла 1931. у Ници.
Године 1926. у једном књижевном часопису објављује причу "Авијатичар", његов први публиковани рад. У Јужну Америку први пут лети 1929. Прелетање таквих рута у то време било је својеврсни подвиг. "Пошта за југ" појављује се те 1929. године.
Када је објављен "Ноћни лет" 1931, добија награду Фемина. Био је то први велики његов успех на литерарном пољу.
Од наредне 1932, пошто је Аеропостал угушен, посвећује се журналистици. Извештава из Индокине 1934, тада француске колоније. Наредне године извештава из Москве. По избијању грађанског рата 1936. из Шпаније.
Пад у Либијску пустињу – зачетак приче о Малом Принцу
Децембра 1935. лети из Париза пут Сајгона, у Индокини, намеран да потуче претходни рекорд Андреа Жапија (1904–1974). Пошто је узлетео из Бенгазија, у тада италијанској Либији, увече 29. 12. 1935, неколико сати касније се срушио у Либијској пустињи, односно ударио је у дину, недалеко од Вади Натруна, западно од делте Нила, приближно 80 км од Каира. Он и његов механичар необичним стицајем околности преживљавају. Наредних дана, изгубљени у пустињи, дехидрирају, губе се, халуцинирају. Четвртог дана наилазе бедуини који их враћају у живот. Ту је зачета основа "Малог Принца".
Две године затим отвара више авио-рута по Африци, на релацијама Казабланка, Бамако, Тимбукту у данашњем Малију, тада Француски Судан. Наредне 1938. лети од Њујорка до Пунта Аренаса, на крајњем југу Чилеа. Авион пада у Гватемали, он и његов механичар Андре тешко су повређени. Током опоравка у Њујорку уобличава сећања "Земља људи".
Објављена 1939, "Земља људи" углавном је интроспективно аутобиографско штиво. Књигу је наградила Француска академија.
Када је избио Други светски рат, Егзипери служи у ратном ваздухопловству, у чину капетана. Одликован је у том рату Ратним крстом са палмом, због извиђања маја 1940. над Арасом који су претходно заузели Немци. Иако је његова летелица погођена вишеструко, успео је да врати посаду у базу.
Одлазак у САД, убрзо и у вечност
Пошто је Француска капитулирала јуна 1940, новембра напушта земљу. Од краја децембра 1940. налази се у Њујорку, где фебруара 1942. објављује "Ратног пилота". Потом пише "Малог Принца", који ће такође бити објављен у САД.
Бежећи од депресије пролећа 1943, прикључује се савезничким снагама у Тунису. Иако је постојала резерва око његовог примања у ратно ваздухопловство, јер је био престар, захваљујући личним везама примљен је. Из ослобођеног Алжира одлази на Сардинију. Од 17. јула 1944. његова јединица смештена је недалеко од Бастије, на Корзици. Тада је припремано савезничко искрцавање на југу Француске.
Приликом извиђачког лета, над Провансом 31. јула 1944, нестао је. Требало је да сними кретање немачких трупа у долини Роне.
Авион којим је летео пронађен је тек септембра 2000. код Марсеља. Две године раније један рибар извукао је у тој зони, мрежом, сребрну наруквицу с његовим именом. То је решило питање његове судбине, али околности под којима је погинуо нису извесне.
Његова фантазмагорија "Мали Принц" коју је и сам илустровао продата је у више од 134 милиона примерака, што је чини једном од најпродаванијих књига у историји. Првобитно објављена 1943. у Њујорку, на енглеском, у Француској је штампана постхумно 1946. године.
