Преминула глумица Рада Ђуричин

У Београду је данас преминула Рада Ђуричин, једна од најзначајнијих југословенских и српских глумица и дугогодишња чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта, саопштили су из ЈДП-а.

Радојка Рада Ђуричин је рођена 31. маја 1934. у Вршцу, у ком је завршила основну школу и гимназију. Студије глуме уписала је 1954. на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, у класи професора Јосипа Кулунџића, заједно са Радмилом Андрић, Николом Симићем, Ружицом Сокић, Батом Живојиновићем…
Глуму је дипломирала 1958, а следеће године и југословенску књижевност на Филозофском факултету у Београду.

Дебитовала је 1958, улогом Ане Франк у представи Дневник Ане Франк Народног позоришта у Београду. Чланица ансамбла Југословенског драмског позоришта била је од 1958. до 1998. године.

Сарађивала је са нашим најугледнијим редитељима, као што су били Хуго Клајн, Мата Милошевић, Бојан Ступица, Мирослав Беловић, Бранко Плеша, Дејан Мијач, Боро Драшковић, Љубиша Ристић, Миленко Маричић, Вида Огњеновић, Љубомир Драшкић, Јагош Марковић…

Током своје дуге каријере, играла је и у представама Народног позоришта у Београду, Атељеа 212, Звездара театра, КПГТ-а, Битеф театра, Малог позоришта "Душко Радовић", Народног позоришта у Нишу и у Ужицу, Мадленианума, и других, мањих и независних позорница.

Али највише улога, преко 40, одиграла је на сценама своје куће, у Југословенском драмском позоришту, у представама као што су биле: Р. Петровић Сабињанке (1959), Џ. Б. Шо Никад се не зна (1960), Ф. М. Достојевски Кротка / А. Стриндберг Госпођица Јулија (1961), Ф. Г. Лорка Дона Росита или Говор цвећа (1962), Молијер Тартиф (1964), Н. В. Гогољ Мртве душе (1965), О. Вајлд Важно је звати се Ернест (1966), Ј. Колунџић Клара Домбровска (1967), Ш. О’Кејси Јунона и паун (1968), Д. Михаиловић Кад су цветале тикве (1969), Б. Брехт по В. Шекспиру Кориолан (1970), Ф. М. Достојевски Злочин и казна (1971), Ж. Фејдо Буба у уху (1971), А. Н. Островски Вуци и овце (1974), М. Горки Васа Железнова (1976)...

Рада Ђуричин остварила је велики број улога и у другим медијима, у скоро 30 играних филмова и у 50 телевизијских продукција.

Филм Осма врата донео јој је Дебитантску награду на Филмском фестивалу у Пули 1959. године, а Награду за епизодну улогу у филму Парлог добила је на Филмским сусретима у Нишу 1974.

Добитница је Годишње награде ЈДП-а за улогу у представи Крај викенда (1983) и Специјалне годишње награде ЈДП-а за драматизацију и улогу у представи 011 (1992), Златног беочуга за трајни допринос култури Београда (1998), Специјалног признања за велики допринос развоју културе града Вршца (2004), Вукове награде за изузетан допринос развоју културе у Србљу и свесрпском културном простору (2007) и других признања.

Указом Председника Републике Србије, 2018. године, Рада Ђуричин је добила Златну медаљу за заслуге.

Такође, написала је и објавила две књиге: Тајна црне руке: дневник једне глумице (1999) и Моје монодраме (2005).

Превела је дела О ја сам врло, врло срећна Дариа Фоа и Франка Раме и Исидора Мартина Шермана.

Била је новинар-водитељ у Радио Београду.

Рада Ђуричин биће сахрањена у родном Вршцу.