Изложба "Од многобоштва до хришћанства: Ротонда у Стојнику" отворена је вечерас у атријуму Народног музеја Србије. Поставку је отворио министар културе Никола Селаковић.
"Стојничка Ротонда је једини до сада познат сакрални објекат у космајској области из времена римске доминације. Антички мотиви на мозаику показују да је реч о хришћанској цркви из четвртог века. Ротонда би можда била једина сачувана најстарија хришћанска црква до шире територије Београда, међутим други мотиви, архитектонски елементи и декорације указују и сугеришу да је сама грађевина подигнута раније, могуће као храм неког од божанстава подземног света", истакла директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић.
Министар Селаковић је истакао да је поносан на то што је Србија археолошки богата земља.
"Ово је говор посвећен вама који сте дошли у Београд да учествујете у изванредној изложби и да придате пажњу хришћанству и археологији. Када је реч о археологији знам да имамо добар и миран период у Србији зато што сваки пут када смо се суочавали са ратним конфликтима нисмо могли да обратимо пажњу на ову изванредну уметност која нас представља и са којом је Србија привилегована", рекао је Селаковић.
Посетиоци изложбе имаће прилику да погледају причу о Ротонди кроз изложбене целине које чине Римски царски рудници на Космају, Ротонда у Стојнику и Археолошко наслеђе Космаја.
Поред тога, моћи ће да погледају археолошки пејзаж Космаја у римско доба, римске царске руднике и основне елементе рудничке културе од првог до трећег века.
У оквиру поставке су и заветни подни мозаици, преплетене вербалне и визуелне хришћанске поруке, као и ширење хришћанства у касноримско време, али и историја археолошких истраживања и конзервација мозаика, као и нова истраживања.
Аутори изложбе су Татјана Цвјетићанин, Маја Франковић и Адам Црнобрња, а сараднице на изложби су Олга Шпехар и Јелена Премовић.
Археолошка истраживања Космаја започео је академик Никола Вулић пре више од столећа, систематским ископавањима утврђења и његове најближе околине, од 1911. до 1913. године док се истраживања настављају почетком 1950, под вођством Миливоја Величковића.
Изложба се отвара поводом 18. међународног конгреса хришћанске археологије који ће се одржати од 2. до 6. септембра 2024. године у Београду.
За ову прилику приређена је и изложба Филозофског факултета Универзитета у Београду "(По)дељена сећања: паганске и хришћанске сахране Ремезијане", аутора Марка Јанковића, у Малој галерији Народног музеја.
Љубитељи и заинтересовани посетиоци моћи ће да уживају у изложбама Народног музеја Србије до 3. новембра 2024. године.